Infopunkt

Da li građani Srbije žele integraciju sa Srpskom?!


Srbi u godinama pred nama moraju da definišu svoj nacionalni interes, da dođe do homogenizacije i integracije Srbije i Republike Srpske!

Izjavio je ovo u više navrata predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik, koji će ubrzo da pređe na poziciju srpskog člana Predsjedništva BiH, te dodao da je za njega “ključna riječ integracija”.

– Mislim na integraciju srpskog naroda u svakom pogledu, u državotvornom, ali i na integraciju u smislu naših vrijednosti – svuda gdje žive Srbi. Treba doći do svake srpske zajednice, gdje god da se ona nalazi, kako bismo se integrisali u tim vrijednostima i ojačali naš identitet – rekao je Dodik.

Poznato je da predsjednik Srpske već godinama snažno podržava ideju o ujedinjenju Srbije i Srpske, ali i dijela Kosova i Metohije, kako je u jednom intervjuu i označio markerom na nacrtanoj karti. Takođe, poznato je i da bi većina stanovnika Srpske podržala integraciju sa Srbijom, ali kada je riječ o građanima Srbije i njihovom odnosu prema Srpskoj i njenom stanovništvu sagovornici SrpskaCafe-a su nešto oprezniji.

Politički analitičar Cvijetin Milivojević ističe da istraživanja na temu integracije Srbije i Republike Srpske nisu rađena ali da se odgovor na naslovno pitanje može potražiti u odgovorima na pitanja o odnosu prema EU, NATO, Kosovu i Metohiji, sankcijama Rusiji i drugim.

Protiv NATO-a po cijenu ulaska u EU

– Vrlo vjerovatno bi građani Srbije bili za integraciju sa Srpskom, do ujedinjenja. Jer pogledajte kakav se naboj pokazuje u odgovorima na gore navedena pitanja. Više od 80 odsto građana Srbije je protiv ulaska u NATO savez. I to nije samo odnos prema tom savezu, to je odnos prema onome što je diktat tzv. međunarodne zajednice, ne samo prema Srbiji, nego prema srpskom narodu uopšte. Više od dvije trećine građana Srbije je protiv uvođenja sankcija Rusiji, čak i ako je cijena za to neulazak u Evropsku uniju. Više od 80 odsto građana Srbije, kada bi moralo birati, radije bi da KiM ostane u sastavu Srbije nego da okrnjena Srbija uđe u Evropsku uniju – ističe za SrpskaCafe Milivojević.

Iz toga je, dodaje on, potpuno jasno da bi i odgovor na pitanje o integraciji Srbije i RS bio „za“, i za njega bi se odlučilo više od 50 odsto građana, bez da bi se moglo pretpostaviti kolika bi tačno ta cifra bila.

– To se odnosi na građane. Sa druge strane, vlast, kao i u svim drugim državama, forsira tezu da je politička elita ta koja najbolje tumači ono što je volja naroda. Imali smo tako slučajeve u Crnoj Gori, gdje danas, nakon skoro 10 godina od međunarodnog priznanja Kosova od strane Podgorice, budući predsjednik Crne Gore Milo Đukanović i trenutni premijer Duško Marković, kažu da je u trenutku priznanja 80 odsto građana Crne Gore bilo protiv takve odluke, ali su oni Kosovo ipak priznali. Kao što je više od dvije trećine građana Crne Gore bilo protiv ulaska u NATO zbog čega vlast nije ni raspisala referendum – kaže naš sagovornik.

To djelimično čini i vlast u Srbiji, dodaje Milivojević, vrlo često slobodno tumačeći ono što je mandat naroda.

– Često se zaklanju iza one floskule da je Vučić dobio 56 odsto glasova na izborima, od broja izašlih birača, ali ne odgovarajući na onaj drugi dio rečenice, koji je jako bitan. Glasači Aleksandra Vučića i SNS-a nisu građanski evrofanatični glasači, već je riječ o nacionalno vrlo određenom glasačkom tijelu koji su ili bivši glasači Srpske radikalne stranke ili glasači DSS-a i sličnih stranaka. Potpuno je jasno u ovom trenutku šta je volja građana Srbije – zaključio je naš sagovornik.

Srbija ne mari za Srpsku

Očekivano, najoštriji je bio Dodikov stranački kolega Rajko Vasić, publicista, bloger i član Glavnog odbora SNSD-a, koji je za portal SrpskaCafe istakao da Srbija ne mari za Republiku Srpsku.

– Politička scena Srbije je nazainteresovana za nacionalnu politiku i to je jedan od ključnih problema Srbije, koji je utkan i u Kosovo i u preradu Vučića… Kroz tu prizmu treba gledati i hipotetičko pripajanje Srpske Srbiji, ujedinjenje, izjašnjavanje građana u Srbiji – ističe on.

Nekoliko činjenica je bitno, navodi Vasić, a jedna od njih jeste i ona da u Srbiji mnogi vole Dodika ali ne vole Srpsku i Srbe ovdje.

– To su za njih Bosanci, Prečani… Dodika vole jer podsvjesno osjećaju da nemaju nacionalnog vođu, što im ni Slobodan Milošević nije bio. Drugo, Srbijanci nisu samo Srbi. Mnogi su došljaci, izbjeglice, nesrećnici rata. Mnogi su drugih nacionalnosti. Njih ne zanima srpsko jedinstvo, svi Srbi u jednoj državi. Treće, Srbi Srbije, olako su prešli preko politike Srbije koja je ostala bez Srba na Kosovu, bez Srba u Hrvatskoj, bez Srba Crne Gore. Nema nikakve naznake da se tako ne bi ponašali i prema Republici Srskoj – ističe naš sagovornik.

Prema tome, dodaje on, pomenuti referendum ne bi izazvao veliki interes, ne bi imao veliku izlaznost i ne bi bio za ujedinjenje.

– To bi bila još jedna unutarsrbijanska lažna nacionalna predstava, kakvih je u Srbiji, još od prije rata bilo mnogo i koja je sto puta vakcinisala i revakcinisala Srbiju protiv racionalnog nacionalizma. Političari u Srbiji ne utiču na političko i nacionalno mnjenje. Oni su produkt takvog mnjenja. Zato su Boris Tadić i Aleksandar Vučić i mogli tako da se ponašaju. Bez rizika. Oni su, svi odreda sitnošićardžije. Otuda je njihov strah da se petljaju sa Srpskom jer će ih kazniti američka ambasada i Njemačka. A znaju da im to, taj mali turski šićar u srpskim opancima, nacionalna javnost neće zamjeriti. Neće čak ni evidentirati – zaključio je Vasić.

Prevagnulo bi “oprezno da”?

Novinar Saša Bižić, sa druge strane, vjeruje da bi na hipotetičkom izjašnjavanju građana Srbije o integraciji sa RS ipak prevagnuo pozitivan odnos prema toj opciji ali ne u vidu skoro apsolutne podrške, sa kakvom su, recimo, Hrvati i Slovenci svojevremeno izglasali secesiju od SFRJ.

– Realniji rezultat bio bi onaj koji nije iznad dvotrećinske većine, ali ni manji od 55 odsto glasova, koliko je, na primjer, bilo dovoljno Milu Đukanoviću za međunarodno priznanje samostalnosti Crne Gore. Naravno, takva procjena se odnosi na izjašnjavanje u idealnim okolnostima, u kojima bi glasanje bilo lišeno raznih pritisaka na javnost, i od domaćih političkih garnitura i iz inostranstva. Tada bi bilo dominantnije oprezno „da“, uz kolektivnu svijest o sadašnjim nepovoljnim globalnim okolnostima, ali i rezon da se čekanje optimalnijeg momenta u budućnosti, za 10 ili 20 godina, nerijetko izrodi u suprotnost, i u ličnim i u nacionalnim sudbinama. Znam da su mnogi u RS skeptični prema takvom raspletu, jer su u proteklim godinama i decenijama slušali brojne drugačije glasove sa javne scene Beograda – kaže Bižić za SrpskaCafe.

Ipak, dodaje on, treba znati da autošovinistička glasna manjina nije oličenje čitavog Beograda, a ni Beograd, bez obzira na veličinu, nije reprezentativni uzorak za kompletnu Srbiju.

– Međutim, pošto bi svaka kampanja ove vrste protekla u znaku žestokih spinovanja, nema sumnje da bi uoči teoretskog referenduma o ujedinjenju sa RS narod u Srbiji bio snažno izložen potpirivanju svih mogućih predrasuda o sunarodnicima s druge strane Drine. A one u stvarnosti postoje – kao i u RS, uostalom – samo je pitanje da li će biti gašene vodom ili benzinom. U takvom ambijentu, presudan uticaj imale bi poruke najuticajnije političke figure, a to je danas Aleksandar Vučić. Tada bi sve zavisilo od Vučićevog bioritma, jer je riječ – kao i u slučajevima Slobodana Miloševića i Zorana Đinđića – o političkoj biografiji po principu „švedskog stola“, u kojoj za svakog ima ponešto. Lično, ne vjerujem da bi aktuelni vođa, prečesto sklon krupnim riječima i malim djelima, iznenadio Srbe vraćajući se na priču iz njegovog „prošlog života“. Kao što ne vjerujem da bi Srbi između Subotice i Vranja, bar ne 2018. godine, iznenadili vođu na način na koji je, ne tako davno, Bregzit šokirao Dejvida Kamerona – zaključio je Bižić.

Direktor Političke akademije PDP-a Milko Grmuša ističe da, kada je riječ o odnosu građana Srbije prema Republici Srpskoj, treba biti realan i, koliko je to moguće, objektivan.

– U Beogradu živi gotovo trećina građana Srbije, bez Kosova. Na potezu koji se prostire na sat i po vremena vožnje od Beograda u svim pravcima, živi preko polovine građana Srbije. Ono što je važno uzeti u obzir jeste činjenica da Beograđani nisu previše fokusirani na bilo kakva politička, društvena i ekonomska dešavanja van Beograda. To je potpuno razumljivo, budući da je Beograd zaista gigantski grad za pojmove Srbije i ovog dijela Balkana. Ilustracije radi, da se nalazi u Sjedinjenim Državama, Beograd bi bio peti grad po veličini, iza Njujorka, Los Anđelesa, Čikaga i Hjustona. To dovoljno jasno govori o veličini i značaju ovoga grada – ističe Grmuša za SrpskaCafe.

Srpska nikome nije konkurentna

S tim u vezi, dodaje, većina građana Srbije na Republiku Srpsku gleda sa simpatijama, ali bez pretjeranog fokusa.

– Ljudi u Srbiji, uključujući i one koji redovno prate politiku, ne znaju za više od dvije partije u Srpskoj, ne mogu imenovati više od tri aktivna političara i teško da bi mogli nabrojati više od pet javnih ličnosti iz Srpske. To su realnosti, no za to ne treba kriviti naše sunarodnike iz Srbije, nego se trebamo zamisliti šta smo mi to konkretno učinili da proizvedemo nove, kredibilne i uspješne ljude u oblasti politike, biznisa, kulture, nauke i sporta. Na širem regionalnom tržištu Republika Srpska trenutno apsolutno nije sposobna da bude konkurentna ni na jednom od ovih polja i upravo je to razlog zbog kojeg većina građana Srbije ne zna previše o nama, dok zvanična politika Srbije i njen državni vrh iz istog razloga na Srpsku gleda uglavnom kao na svoje oruđe u pregovorima sa globalnim igračima u pogledu realizacije sopstvenih političkih interesa – navodi naš sagovornik.

Zbog toga, ističe Grmuša, u slučaju hipotetičkog referenduma u Srbiji po ovom pitanju, građani bi se odredili onako kako bi im sugerisale dominantne političke partije u samoj Srbiji.

– Ako bi postojala volja za ujedinjenje ključnih političkih faktora u Beogradu, tako bi se Srbija i opredijelila. U suprotnom, od toga ne bi bilo ništa. I što je posebno važno, najveći broj građana u Srbiji apsolutno ne bi bio zainteresovan da previše dijeli sa Republikom Srpskom kad su u pitanju ekonomski resursi, jer za to ne postoji volja beogradske regije niti u slučaju ostatka današnje Srbije – kaže Grmuša.

Iz tog razloga, naš sagovornik naglašava da Republika Srpska i Srbija moraju graditi prijateljske, partnerske i čvrste veze na bazi poštovanja obostranih interesa, a interes Republike Srpske jesu najbolje moguće veze sa Srbijom, ali koje ne mogu da znače kolonijalan status Republike Srpske u tom pogledu.

– Srpska mora da gradi svoju sopstvenu, pobjedničku strategiju, odnosno da ima svoj sopstveni plan modernizacije koji znači da koristi institucionalne mehanizme da praktično vlada Bosnom i Hercegovinom, da koristi nacionalne veze sa Srbijom da ojača svoj politički potencijal i ojača ekonomiju, kao i da koristi regionalne veze sa Hrvatskom kako bi razvijala svoj srednjoevropsko-panonski i mediteranski vektor politike. Samo i isključivo na taj način Republika Srpska će ne samo sačuvati, nego i jačati svoju sopstvenost, snagu, uticaj i bogatstvo, odnosno to je jedini put kojim nam garantuje relevantnost u narednih pedeset godina – zaključio je Grmuša.

(Napomena: Tekst je izvorno objavljen na portalu SrpskaCafe 10. aprila 2018. godine. Reobjavljen je bez naknadnih intervencija autora.

Ognjen Tešić

Besplatnu Android aplikaciju portala SrpskaCafe preuzmite ovdje.


Možda vas zanima

Preduzetnik iz Sanskog Mosta časti 30 učenika ljetovanjem na Jadranu

GC

BiH napredovala, ali i dalje nanemirnija zemlja u regionu

GC

Crossroad objavili singl koji potiče pozitivno raspoloženje (VIDEO)

SD

Hrvatska povećava kvote za strane radnike

GC

RK Borac igra Kup EHF!

GC

Benedi Đukanović neigrao učešće u ubistvu Slavše Krunića

GC

1 komentar

Милена Subota, 2.03.2019., 23:06 at 11:06 pm

Требало би нашироко да образложим свој став да би га Срби разумели, али то сад није могуће, па ћу изнети само суштину. Српски народ треба да тежи једној и јединственој држави. Треба избацивати из интелектуалних и политичких разрада Републику Српску, србијанску Србију, Војводину итд. Држава Срба се зове Србија, обновљена је у 19. веку а њена територија и становништво још увек нису целовити и заокружени. Значи треба да се присаједине територије преко Дрине држави која је већ успостављена и међународно призната. Једино тај рецепт омогућава једнакост и равноправност свих Срба, као и јединство. Сви остали сценарији, као што је нпр. самосталност Српске па уједињење са Србијом, су клица раздора, жеља за потенцирањем различитости итд. То се види на примеру Црне Горе и аутономије Војводине. Једино се југ и исток Србије правилно интегрисао у своју државу. Сад, то што је модерна српска држава настала на територији Шумадије, то је резултат историјских и других околности, и то ни једном Србину не би требало да смета. Значи, право да своју државу називају Србијом имају сви Срби без обзира на којој српској територији живе. То није само привилегија “србијанских Срба”. У року од две генерације након правилног присаједињења територије Републике Српске Србији, сви Срби ће имати осећај да су међусобно једнаки и јединствени, као да су одувек живели заједно, а Србија ће бити заувек недељива. Сваки други начин уједињења Срба носиће клицу раздора и различитости.

Odgovor

Predaj komentar

Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne i stavove portala srpskacafe.com. Molimo sve korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja. Zadržavamo pravo da obrišemo komentar bez prethodne najave i objašnjenja.

Ova stranica koristi kolačiće kako bi osigurali bolje korisničko iskustvo. Nastavkom korištenja pretpostavićemo da ste saglasni sa primanjem kolačića. Prihvati Pročitaj više