Zdravlje

Y hromozom nestaje: Šta će se desiti sa muškarcima?


Y hromozom možda jeste simbol muževnosti, ali u posljednje vrijeme postaje jasno da je ovaj mali dio DNK molekula sve, samo ne jak i postojan.

Uprkos tome što nosi SRY-gen – “glavni prekidač” koji određuje da li će se kod embriona formirati testisi, odnosno da li će se embrion razviti u mužjaka (XY) ili ženku (XX), Y hromozom sadrži mali broj drugih gena i jedini je hromozom koji nije neophodan za održanje života. Na kraju krajeva, žene se sasvim dobro snalaze i bez njega.

Y hromozom, dakle, ne samo da nije ključan za održanje organizma, već doživljava ubrzanu degeneraciju.

Dok ženke posjeduju dva normalna X hromozoma, mužjake karakteriše jedan X i jedan zakržljali Y hromozom. Ukoliko se ova stopa degeneracije Y hromozoma nastavi, ovaj maleni dio DNK molekula nestaće u narednih 4,6 miliona godina. Trebalo bi imati na umu da je to izuzetno kratak period u odnosu na 3,5 milijarde godina, koliko postoji život na Zemlji.

Ali, Y hromozom nije oduvijek izgledao tako. Ako vratimo zamišljeni istorijski sat unazad, u period od prije 166 miliona godina – vrijeme nastanka prvih sisara, vidjećemo da je na njegovom mjestu postojao takozvani “proto-Y” hromozom, koji je bio iste dužine kao hromozom X, i sadržao iste gene.

Doduše, imao je jednu veliku manu. Za razliku od drugih hromozoma, koji u svakoj našoj ćeliji dolaze u vidu dvije kopije, Y hromozom postoji samo u jednom primjerku, i prenosi se sa očeva na sinove.

To znači da geni na Y hromozomu nisu podložni genetskoj rekombinaciji – razmijeni gena između parova hromozoma prilikom nastanka svake nove generacije, koja služi eliminisanju potencijalno opasnih genetskih mutacija.

Lišeni svih pozitivnih aspekata koje rekombinacija donosi, geni Y hromozoma počeli su vremenom da se deformišu, dok su neki od njih sasvim nestali iz genoma.

Uprkos tome, nedavna istraživanja pokazala su da je Y hromozom razvio neke vrlo ubjedljive mehanizme za “kočenje” ovog procesa, usporavajući stopu gubitka gena, pa možda čak i njegovo potpuno zaustavljanje.

Jedan od primjera je nedavna studija danskih naučnika, objavljena u magazinu “Plos Genetics”, u okviru koje su secirani i proučavani dijelovi Y hromozoma 62 različita muškarca.

Naučnici su otkrili da je Y hromozom podložan velikoj strukturalnoj rekombinaciji, koja omogućava umnožavanje gena na tom hromozomu, čime se podstiču zdrave spermalne funkcije i smanjuje stopa gubitka gena.

Studija je takođe pokazala da Y hromozom razvija neobične strukture, zvane “genetski palindromi”, koje štite gene od dalje degradacije. Genetski palindromi predstavljaju dijelove DNK koji se čitaju isto u oba smjera, baš kao što je to slučaj sa pojedinim riječima, poput riječi “kajak”.

U palindromskim dijelovima zabilježena je visoka stopa “događaja konverzije gena”, procesa kopiranja koji dovodi do popravljanja oštećenih gena putem upotrebe neoštećenih gena kao predložaka.

Budućnost Y hromozoma “visi o koncu”?

Kada je riječ o mišljenju naučne javnosti po pitanju opstanka Y hromozoma, ono je podijeljeno. Naučnici koji smatraju da će Y hromozom opstati, kao glavni argument navode da su njegovi odbrambeni mehanizmi izuzetno efikasni i da su “dobro odradili posao”. S druge strane, drugi dio stručnjaka smatra da budućnost Y hromozoma visi o koncu, i da će konac na kraju pući. Debata i danas traje.

Dženi Grejvs sa “La Troba” Univerziteta u Australiji, vodeći naučnik grupe koja smatra da će Y hromozom nestati, tvrdi da je njegov opstanak na duže staze osuđen na neuspjeh.

U studiji iz 2016. godine, Grejvsova je ukazala na to da su japanski šiljasti pacovi i određene vrste voluharica u potpunosti izgubile Y hromozom i istakla da bi dalji gubitak ili stvaranje novih gena mogli da dovedu do problema sa plodnošću. Ova pojava u konačnom bi mogla da dovede do nastanka potpuno novih vrsta.

Ipak, čak i da Y hromozom nestane kod ljudi, to ne znači da će sa njim ujedno nestati i muškarci. Uprkos tome što je Y hromozom nestao kod pojedinih vrsta, za reprodukciju je i dalje neophodna zastupljenost i mužjaka i ženki.

Kod njih se “glavni prekidač”, SRY-gen, jednostavno prebacio na drugi hromozom, što znači da postojanje Y hromozoma nije neophodno za razmnožavanje.

Međutim, to znači da bi na tom novom hromozomu, čija je uloga da odredi pol, ponovo došlo do procesa degeneracije zbog istog odsustva rekombinacije koja je prethodno zadesila Y hromozom.

Iako je Y hromozom neophodan za normalnu ljudsku reprodukciju, zanimljivo je to što mnogi geni koje nosi ne bi morali da budu prisutni ukoliko se koriste pomoćne reproduktivne tehnike.

To znači da bi genetičko inženjerstvo uskoro moglo da zamijeni genetsku funkciju Y hromozoma, omogućavajući začeće neplodnim muškarcima, ili parovima ženki.

Ali, čak i ako u budućnosti zaista svako bude mogao da se ražmnožava na ovaj način, to ne znači da će ljudi prestati da se razmnožavaju prirodnim putem.

Nestanak Y hromozoma svakako je veoma interesantna i “vruća” tema na polju genetičkog inženjerstva, ali malo je razloga za brigu. Još ne znamo da li će zaista nestati, a čak i ako to bude slučaj, razmnožavanje najvjerovatnije i dalje neće moći da se odvija bez muškaraca.

Besplatnu Android aplikaciju portala SrpskaCafe preuzmite ovdje.


ucitavam...

Možda vas zanima

Ovo je prirodni lijek za regulisanje rada crijeva i podizanje energije

DM

Podgrijavanje ovih namirnica može biti opasno

DM

Hemofarmovih 10 savjeta za sprečavanje prehlade

DM

Zašto je ženama uvijek hladnije nego muškarcima?

DB

Šta je štetnije za vaše zdravlje, šećer ili so?

DB

Upozorenje SZO: Zaraziće se pola svjetske populacije

DM

Predaj komentar

Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne i stavove portala srpskacafe.com. Molimo sve korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja. Zadržavamo pravo da obrišemo komentar bez prethodne najave i objašnjenja.

Ova stranica koristi kolačiće kako bi osigurali bolje korisničko iskustvo. Nastavkom korištenja pretpostavićemo da ste saglasni sa primanjem kolačića. Prihvati Pročitaj više