Ilustracija
Zanimljivosti

Bogumili – Stefan Nemanja ih je spaljivao na lomači


Bogumili su bili pristalice hrišćanskog učenja koje se razvijalo od X do XV vijeka. Pretpostavljeni osnivač učenja – pop Bogomil, propovjedao je u Makedoniji sredinom 10. vijeka. Oni su tvrdili, kao protestanti kasnije, da su za povratak ranom hrišćanstvu, odbacujući crkvenu hijerarhiju, vlast i nasilje.

Zašto su Bogumili bili problem?

Bogumili su sebe nazivali hristijanima, smatrajući se izvornim hrišćanima. Glavna politička tendencija bogomilstva je bila otpor državnoj i crkvenoj vlasti. Danas ni arheologija ne daje odgovore na bilo kakva pitanja koja se tiču pojma bogumilstva ili, kako se još naziva, manihejstva, pa je mnogo toga samo pretpostavka.

Neki istoričari smatraju da korjene bogumilstva treba tražiti u nečemu što je vezano za staru persijsku religiju i ideju dualizma koja se širila na ogromnom prostoru.

Mada je čitava Evropa bila pod različitim uticajem dualističkih učenja, bogumilstvo je značajan trag ostavilo na Balkanu. Širilo se, prevashodno, na prostoru Bugarske, Makedonije, donekle Srbije i ponajviše u Bosni.

U žitiju Svetoga Klimenta, učenika Ćirila i Metodija, pominje se “zla jeres” koja se širi Balkanom, a sa dosta sigurnosti može se reći da je sredina 10. vijeka početak djelovanja bogumila na našim prostorima.

Stefan Nemanja je zabranio da im se ime spominje

Vladajuća crkva, kako istočna, tako i zapadna, žestoko je gonila bogomile. U tu svrhu je sazvano više sabora na kojima sa oni proglašeni jereticima, spaljivane su knjige i ljudi, a pokrenuto je i nekoliko vojnih pohoda.

Za nas je najzanimljivija priča o obračunu Stefana Nemanje sa bogumilima.

O tome je pisano u žitiju Simeona Mirotočivog, gdje se navodi da ni sam Stefan Nemanja nije znao da se u njegovoj zemlji ukorenilo bogumilstvo, “đavolja rabota, jeres i kukolj koji je ušao u srpsku državu”. Srpski vladar je knjige “nečastive” spalio i iskorijenio bogumilstvo u Srbiji.

Nije se Nemanja zadržao samo na spaljivanju knjiga. Bogumili su kažnjavani tjelesnim kaznama, spaljivanjem na lomači, sječenjem jezika, žigosanjem po licu, progonom iz zemlje, oduzimanjem imanja.

Nakon toga srpski veliki župan je zabranio čak i pominjanje njihovog imena, a vjeruje se da su preživjeli bogumili utočište našli u Bosni.

Kada je riječ o bogumilstvu u Bosni, postoji niz katoličkih izvora koji svjedoče da je ono tamo bilo jako ukorijenjeno, možda i sve do turskih osvajanja.

Zaboravljeni ljudi

Ovakav surov progon bogumila i uništavanje njihovih knjiga i jeste razlog što se danas o njima toliko malo zna i što sva znanja dolaze upravo iz knjiga njihovih neprijatelja.

U Evropi su, opstavši duže nego na prostorima Srbije, bogumili ostavili određeno nasljeđe i percepciju, prije svega u književnosti. Kod nas, Desanka Maksimović im je posvetila stihove “Tražim pomilovanje” (podnaslov: “Diskusija bogumila sa Dušanovim zakonikom”, a o njima su pisali i Miroslav Krleža, Mak Dizdar, Vladeta Jerotić.

Danas oko bogumila postoje mnoge kontroverze, od osporavanja njihovog postojanja, do prisvajanja njihovog nasljeđa. Neki autori bogumilstvo posmatraju kao reformsku struju unutar vizantijskog pravoslavlja, a neki ih smatraju čak i prethodnicom velike reformacije zapadne crkve.

Istorijski zabavnik

Besplatnu Android aplikaciju portala SrpskaCafe preuzmite ovdje.


Možda vas zanima

Ginisovi rekordi tokom pandemije

SA

Čudni zakoni koji će vas nasmijati

SA

Švajcarski poslodavci dužni radnicima koji su radili od kuće platiti dio kirije

OT

Kako žive potomci Hitlera, Staljina, Musolinija i Napoleona?

GC

Naučnici snimili rađanje zvijezdanog sistema (VIDEO)

GC

Auto-put koji prolazi kroz četvrti sprat zgrade (FOTO)

SA

3 0 komentara

Slavko Petak, 24.04.2020., 00:29 at 12:29 am

Oportunizam istoričara, koji su kreirali taj mit o bogumilima, najbolje predočava
svedočanstvo britanske istoričarke umetnosti Marijan Venzel, iz
vremena 1960-tih, kada je boravila u Sarajevu i radila na knjizi Ukrasni motivi na stećcima.
Ona navodi zanimljiv razgovor koji se vodio u ateljeu Mile Ćorović i Mladena Kolobarića:
“Tu se zatekao i Džon Fajn, radeći na sakupljanju podataka za njegovo važno djelo Crkva bosanska, nova interpretacija (Njujork i London, 1975). Oboje smo u to vrijeme proučavali bogumilsku kulturu, nadgrobne spomenike i Crkvu bosansku.
‘Reci mi’, pitao je Džon Fajn, ‘da li si našla bilo šta bogumilsko
u vezi sa stećcima?’
‘Ne’, rekla sam iskreno. ‘Ni traga. A šta je s Crkvom bosanskom?
Jesi li tu našao ikakvu vezu s bogumilima?’
‘Ne’, rekao je Džon. ‘Ništa dokazivo o Crkvi bosanskoj nema zajedničko s bogumilima. A ja lovim već dugo vremena.’ Tada i tu smo zajedno zaključili da ništa u bosanskoj kulturi nije vezano za bogumile, uprkos svemu što nam je rečeno. Sljedećeg dana sam posjetila svog mentora u Zemaljskom muzeju, dr Alojza Benca, koji me je inspirirao i ohrabrio za rad na knjizi o stećcima i omogućio mi pomoć od članova njegovog osoblja: Vlajka Palavestre, Nade Miletić i sada pokojnog Đure Baslera, koji je uvijek bio odani sljedbenik teorije o bogumilima. Benac je i sam, skupa sa Bihalji Merinom iz Beograda, napisao knjigu o stećcima, čiji engleski naslov glasi: The Bogomils (London 1962).
‘Dr Benac’, rekoh, ‘moram vam nešto reći. Prošle večeri sam razgovarala sa Džonom Fajnom, koji istražuje Crkvu bosansku. Zajedno smo zaključili da ni na stećcima ni u Crkvi bosanskoj nema ničeg bogumilskog. Mislim da bogumili nisu napravili stećke. Mislim da nikad nisu ni bili ovdje.’
‘Znam’, reče on. ‘Uvijek sam to znao. Ali to nije nešto što ja
mogu reći. Vi to možete i ja ću vam pomoći.’” (Bosanski stil na stećcima i
metalu. Sarajevo, 1999).

Odgovor
Marko Subota, 25.04.2020., 17:54 at 5:54 pm

О Богумилима, код нас, јавно највише пишу и говоре аутори који по професији нису историчари или теолози. Ти аутори су често слабо информисани о богумилству и уопште о прошлости. Неки до њих су чак противници освртања у прошлост и тражења узора у прецима.

Ипак, баш ти противници традиције често користе њима „погодне“ историјске теме, како би напали на национални идентитет и традицију. У богумилима су нашли „савезника“ кад треба напасти светородне Немањиће, прогласити Србе геноцидним народом, кад треба ударити по цркви или правдати постојање вјештачких нација на Балкану.

У овој анализи узећемо три примјера. Сва три дају погрешне информације о богумилима, тј. лоцирају богумиле тамо гдје их није било, али зато имају велики утицај на обичне људе, интернет ријечником речено имају много прегледа.

У првом примјеру узеђемо српску Википедију и текст под насловом „Богумили“. Већ на почетку срећемо се са грешкама. Богумилство није настало у Бугарској и није настало у 10. вијеку, нити је његов оснивач поп Богумил. Ово вјерско учење настало је у 9. вијеку „на развођу балканског и анадолског простора, на линији где се та два света непосредно додирују и укрштају, богумилство је од почетка, бар привидно, било подељено, територијално на два огранка, малоазијски и балкански, а идејно, на две дуалистичке орјентације, умерену и екстремну….“

На српској Википедији се тврди и да су богумили били пацифисти, да су се избјегавали бавити политиком, да су жене могле да се „заређују, да исповедају, да духовно напредују, и да постану цавршене, што је посебно гневило православно и католичко свештенство“. Ова посљедња тврдња не само да није тачна, него је и злонамјерна. Зар и у православној и у римокатоличкој цркви жене нису могле да се заређују (монахиње), да се духовно уздижу и слично.

Уз ове ријечи на Википедији се налази и стећак из некрополе на Радимљи код Стоца. Ако судимо по породици чији су се чланови сахрањивали на овом гробљу, отпада и тврдња да су становници Босне били пацифисти и да се нису бавили политиком. Породица Храбрен-Милорадовићи, који су сахрањивани на Радимљи, су итекако учествовали у ратовима, о чему свједочи и представа витеза на стећку који се налази у поглављу о Богумилима на српској Википедији. Тако да аутор чланка на српској Википедији, не само да слабо зна о богумилима, него није обратио пажњу на фотографију стећка коју је приложио уз свој текст. Иначе, породица Храбрен-Милорадовићи су били православци а не богумили, о чему свједочи и манастир Житомислић, чији су ктитори били.

На српској Википедији пише да је Стефан Немања сазвао сабор против богумила и да су услиједили прогони богумила. Историсјки извори нам не кажу да је поменути сабор био баш против богумила, него против јеретика „полувераца“. У „полуверце“ у првом реду спадају римокатолици, па онда и све хришћанске секте, тако да наука нема сагласнот око овога питања. Ипак, ако је судити по фресци у цркви Светог Ахилија у Ариљу, на којој су приказану поменути полуверци, крстови на њиховим одеждама говоре да не могу бити богумили. Наиме, богумили нису поштовали крст.
https://borisradakovic.com/2020/04/03/bogumili-los-saveznik-srbofobije-i-protivnika-tradicije/

Odgovor
Svetlana Nedjelja, 26.04.2020., 12:13 at 12:13 pm

*Kasnije pako kad se patareni u Bosni pojave, onda na molbu i poticanje rimskih papah, ugarski kralj i, progoneći patarene, povrijede bosanskih banah nezavisnost, kako ćemo svojim redom vidjeti.

[X. Kulin God. 1168-1204 – 36

Sin Borića, rođen godine 1145, po smrti otca svoga stupi na njegovo dostojanstvo godine 1168. Slijedeće godine sjedinivši se sa svojim svojacim sinovima Dešinim: Miroslavom, Konstantinom i Stjepanom Nemanjom, ustane protiva Radoslavu, posljednjem kralju dalmatinskom, sinu kralja Draginje, i ovoga iz Zete protjera. Radoslav i brat mu Ivaniš prebjegnu u Dubrovnik; i budući da ih Dubrovčani na zahtijevanje Kulinovo i Dešino ne htjedoše predati, to ovi vojsku dignu na Dubrovčane, al bijahu od ovih pobijeđeni. Ovi ban izpočetka svog vladanja bio je pravi katolik, kako se vidi iz poslanice papina Legata Teobalda na njega pisane godine 1180.

A poslije nek se oženi sa sestrom Stjepana Nemanje, koja bijaše bogomilka, i on postade sljedbenik iste vjere. Još godine 1174. bio je otajni njihov sljedbenik i u isto sljedbeništvo privukao je svoju sestru Anu, njezina čovjeka Miroslava, brata mu Konstantina i svog šuru Stjepana Nemanju, raškog župana; dapače protjerane iz Splita i Trogira bogomile u svoju ih državu primi. Razumivši ova, Emerik, kralj ugarski, prisili ga ići u Rim k papi, da ondje obeća ostaviti bogomilstvo; on istina ode u Rim i pod zakletvu obeća da unapredak nit će on slijediti nauk bogomilah, niti iste trpiti u svojoj zemlji; al kako vidimo iz poslanice Vulkana, kralja srbskog, na papu Inocencija III. godine 1199. pisane, Kulin opet se je povratio na krivovjerstvo.

Eto, proglasise Nemanjice bogumilima. Dakle: za rimokatolike Pravoslavlje je bilo bogumilstvo. Eto ko je izmislio bogumile u Bosni.

Odgovor

Predaj komentar

Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne i stavove portala srpskacafe.com. Molimo sve korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja. Zadržavamo pravo da obrišemo komentar bez prethodne najave i objašnjenja.

Ova stranica koristi kolačiće kako bi osigurali bolje korisničko iskustvo. Nastavkom korištenja pretpostavićemo da ste saglasni sa primanjem kolačića. Prihvati Pročitaj više