David Coverdale i njegov Whitesnake donesoše u sinoć u Beograd rock ‘n’ roll, ljubav i kišu, i to u velikim količinama. Nije nam bilo žao što smo pokisli, ali jeste zbog kiše koja je skratila svirku.
Taš je bio krcat, tražila se karta više i vrelina je još pritiskala grad kada su na binu izašli nama dobro znani Kolja i grobovlasnici. Ruku na srce, nije baš svim prisutnim bio poznat Koljin opus, ali nije puno trebalo da publika shvati da pred sobom imaju vrsne muzičare. Ponosan je bio Kolja, kako sam reče, da svira kao predgrupa legdendarnoj Bijeloj zmiji.
– Za nas koji smo odrasli na hard rocku, nije bilo šanse da propustimo poziv da sviramo kao predgrupa Whitesnakeu. I da sviramo klasiku ili džez, opet bih nastupao ispred muzičara koje sam slušao kao klinac – rekao je Kolja.
Priznajemo, bili su dostojni zadatka koji su dobili. Odradili su ga na najbolji mogući način i prostrli crveni tepih pred noge legendarnom Davidu Coverdaleu.
A onda se Taš zatresao!
Zagrmile su gitare u rukama Reba Beacha i Joela Hoekstra, zarežao je bas Michaela Devina! Tommy Aldridge na bubnjevima nam je dao pravac, a klavijature na gotovs spremio Michele Luppi!
Stadionom se prolomio dobro poznati glas Davida Coverdalea i sve nedaće svijeta su nestale.
Ako izuzmemo nekolicinu klinaca, koji su tu došli čisto da upišu na Facebook, Twitter ili Instagram gdje su bili, kopletan stadion je pjevao Bad boys, Slide it in, Love ain't no stranger, hey you, Slow an’ easy, Ain't no love in the heart of the city, Trouble is your middle name.
Poželio nam je David i dobro veče na čistom srpskom, a Tašom se prolomio talas odobravanja i aplauza.
A onda je na bini “izbio rat”. Ukrstili su gitare Beacha i Hoekstra, redali su se rifovi, sijevale su žice. Majstori su pokazali kako se svira gitara i održali čas svim gitaristima u publici i početnicima ali i veteranima.
Shut up and kiss me bila je samo uvertira u bubnjarski solo neprikosnovenog Tommya Aldridgea. Lupao je i palicama i dlanovima i prsima i srcem.
Oblaci su se uzjogunili, zaduvao je vjetar, a Coverdale nas je pitao Is this love. Gromoglasno je publika odgovarala glasom i dlanovima na Give me all your love, Here I go again.
Iako nismo vjerovali da još uvijek može, David je uredno izvukao sve visoke dionice na opšte oduševljenje. Matori lisac se još uvijek ne da.
Na Still of the night nebo se izlilo na Taš ali smo i David i mi pjevali. Pljuštalo je, a stadion je prkosio… Do kraja.
Kiša je natjerala tehniku da poklekne, ali je srce pubilke i i dalje snazno gruvalo.
Došla je Bijela zmija i donijela nam ogromne talase rocka, ljubavi i kiše. Pokisli smo i nije nam žao.
Svi namćori svijeta mogu da gunđaju i hejtuju Coverdalea i ekipu sa distance jer previše je to čistog rocka i ljubavi za njih, a predaleko da bi shvatili šta to u stvari znači.
Dok oni bacaju šuplje na daljinu, Bijela zmija ispisuje istoriju.
Danka Baškot / SrpskaCafe.com
Besplatnu Android aplikaciju portala SrpskaCafe preuzmite ovdje.