Evropski ministri finansija poslije cjelonoćnih razgovora nisu uspijeli da se dogovore o zajedničkom ekonomskom odgovoru na krizu koju je izazvao korona virus, rekao je predsjednik Evrogrupe Mario Senteno.
– Poslije gotovo 16 časova razgovora približili smo se sporazumu, ali ga još nismo postigli. Prekinuo sam Evrogrupu – napisao je Senteno na Tviteru i dodao da će se razgovori nastaviti.
Videokonferencija evropskih ministara finansija koja je počela juče popodne nastavila se cijele noći, tokom koje je bilo više razgovora u manjim grupama u nastojanju da se izađe iz blokade.
Na sastanku su se suprotstavile sjeverne evropske zemlje južnim koje traže finansijski napor bez presedana, prenijeli su izvori. Ovaj sastanak predstavlja odlučujući test za jedinstvo evropske dvadesetsedmorice koji ne mogu sebi da dozvole da se ponovo pokažu podjele, poslije neuspjelog samita šefova država i vlada posvećenog krizi korona virusa 26. marta, navodi Frans pres.
Naspram pandemije evropski kratkoročni i srednjoročni odgovor treba da se zasniva na tri osnovne ose, oko kojih je prvobitno izgledalo da su se ministri složili – do 240 milijardi evra zajma iz fonda pomoći evrozone, garantni fond za kompanije i podrška djelimičnoj nezaposlenosti.
Međutim, zemlje koje su najteže pogođene virusom, pogotovo Italija, nastavljaju da traže pored toga formiranje zajedničkog instrumenta duga u obliku evroobveznica, ponekad nazvanim korona obveznicama, čiji cilj je da se ponovo dugoročno podstakne ekonomija kada kriza prođe. Među zemljama koje to traže su i Španija i Francuska kao i Grčka, Malta, Luksemburg, Irska, prenose izvori.
– Evroobveznice predstavljaju ozbiljan i prilagođen odgovor – rekao je sinoć šef italijanske vlade Đuzepe Konte, čija zemlja je najteže pogođena virusom u Evropi sa više od 17 127 umrlih.
Italiji se protive sjeverne evropske zemlje, na čelu sa Njemačkom i Holandijom. A italijansko insistiranje na takvom jednom instrumentu, zajedno sa Španijom već je dovelo do neuspjeha samita posvećenom odgovoru EU na krizu korona virusa krajem marta. Berlin i Hag ne žele da se zemlje udruže u dugovanjima, i odbijaju da uzimaju zajam zajedno sa vrlo zaduženim zemljama juga Evrope. Danska, Austrija, Švedska i baltičke zemlje su na toj strani, rekao je jedan evropski izvor.
Beta
Besplatnu Android aplikaciju portala SrpskaCafe preuzmite ovdje.