Uprkos opasnosti od trovanja, mogućem trajnom oštećenju dimnjaka i velikim kaznama, tek nešto više od 1.000 Banjalučana redovno čisti dimnjake.
Direktor preduzeća “Plamen” Goran Karalić izjavio je Srni da u Banjaluci ima više od 50.000 dimnjaka.
– Mi godišnje imamo oko 1.000 poziva. U ovom periodu ima dosta posla, ali odziv je loš tokom ostalog dijela godine – naveo je Karalić.
On je istakao da redovno održavanje dimnjaka ne samo da osigurava bolju efikasnost grijanja već sprečava požare i trovanje ugljen-monoksidom.
– Desetine dimnjaka se zapale i kada vatrogasci uspiju da stave požar pod kontrolu, takav dimnjak je tajno oštećen. O opasnostima od trovanja da ne govorimo – rekao je Karalić.
Zakon kaže: Čišćenje dimnjaka jednom godišnje
On je naveo da je zakonska obaveza da se dimnjak čisti jednom godišnje, a da se preporučuje i provjera ispravnosti peći, kotlova i ventilacije da bi grijanje bilo sigurno i kvalitetno.
Prema njegovim riječima, ovu zakonsku obavezu redovno ispunjavaju javne ustanove, ali ne i privatna preduzeća.
Dimnjačar Mladen Đurić rekao je Srni da je oko 30 odsto poziva od istih ljudi, oko 50 procenata je onih koji zovu svake druge godine, a ostali su novi klijenti.
Đurić smatra da građani nekad odustanu zbog cijene, jer očekuju da ona danas bude kao što je bila i prije više godina.
– Svijest ljudi je takva da misle da se taj posao može uraditi za 20 KM, a inflacija i poskupljenja su neminovna. Kada čuju da je 50 KM, nećkaju se – rekao je Đurić.
Đurić je naveo da u preduzeću “Plamen” rade tri dimnjačara, a još toliko njih trenutno se bavi ovim poslom u Banjaluci.
Za nečišćenje dimnjaka fizičkim licima biće naplaćena kazna od 100 do 600 KM.
Za pravno lice kazne iznose od 500 do 7.000 KM, za odgovorno lice u pravnom licu od 200 do 1.800 KM, dok je kazna za samostalnog preduzetnika od 200 do 1.000 KM.
Srna
Besplatnu Android aplikaciju portala SrpskaCafe preuzmite ovdje.