Grčka, Bugarska i Rumunija potpisale su akcioni plan za 25 velikih prekograničnih projekata vrijednih oko 22,8 milijardi evra. Cilj je stvaranje nove transportne mreže koja će povezati Egejsko more, Dunav i Crno more.
Projekat obuhvata modernizaciju puteva i željeznica, izgradnju novih mostova i bolje povezivanje velikih luka. Dio infrastrukture imaće i širu bezbjednosnu funkciju, jer se od novih pravaca očekuje da omoguće lakše kretanje robe, ali i vojnih kapaciteta unutar istočnog krila NATO-a.
Tri glavna pravca
Nova mreža povezaće Grčku sa Bugarskom i Rumunijom kroz tri glavne ose. Jedan od pravaca ide od Soluna preko Sofije i Vidina prema Krajovi i Bukureštu.
Drugi povezuje Solun i Aleksandrupolis sa Bugarskom, Rumunijom, a dugoročno i Moldavijom i Ukrajinom. Treća osa povezuje Aleksandrupolis sa Burgasom, Varnom i Konstancom.
Na taj način formira se nova transportna mreža između Egejskog i Crnog mora, uz povezivanje sa Dunavom.
Gdje je tu Srbija?
Za Srbiju je posebno zanimljivo to što nijedan od glavnih pravaca ne prolazi njenom teritorijom.
Tradicionalni pravac preko Srbije povezuje Beograd i Niš sa Sjevernom Makedonijom i Solunom, dok nova trasa predviđa povezivanje Grčke sa centralnom i istočnom Evropom preko Bugarske i Rumunije.
To ne znači da Koridor 10 gubi značaj, ali novi pravci stvaraju dodatnu alternativu za transport između Grčke i ostatka Evrope.
Posebna prednost nove trase jeste što se najvećim dijelom nalazi unutar Evropske unije, dok pravac preko Srbije i Sjeverne Makedonije uključuje države koje nisu članice EU.
Novi mostovi preko Dunava
Među važnim projektima nalazi se modernizacija željezničke veze Ruse–Đurđu–Bukurešt, uključujući elektrifikaciju postojeće veze. Predviđena je i izgradnja novog kombinovanog drumsko-željezničkog mosta između Rusea i Đurđua, sa ciljem završetka do 2032. godine.
Planirana je i izgradnja novih mostova preko Dunava kod Silistre i Nikopolja, dok će biti modernizovana željeznička infrastruktura između Burgasa, Varne i Rusea.
Projekat nije samo ekonomski
Tri zemlje i Evropska unija ovaj projekat posmatraju i kroz prizmu bezbjednosti i vojne mobilnosti. Nova infrastruktura trebalo bi da bude prilagođena i civilnom i vojnom transportu, što je posebno važno za istočno krilo NATO-a.
Za Srbiju to znači da se na Balkanu razvija još jedan veliki transportni pravac koji je neće direktno uključivati. Da li će novi koridor dugoročno uticati na značaj tradicionalnih ruta preko Srbije zavisiće od brzine realizacije projekata, dostupnog finansiranja i obima saobraćaja koji budu privukli.
Za sada je riječ o ambicioznom planu: od 53 identifikovana projekta, 25 je izdvojeno kao prioritetno, uz procijenjenu vrijednost od 22,8 milijardi evra.
Nova.rs
Besplatnu Android aplikaciju portala SrpskaCafe preuzmite ovdje.