Sjede tako kokoš i svinja i bistre politiku. Te ko će kupiti Ljubiju, te zašto nije usvojen zakon o akcizama kad su i Šefik Džaferović i SNSD bili za, pa onda hoće li Tramp bombardovati Sjevernu Koreju i dokle je Putin stigao sa naftnim bušotinama na Arktiku…
I u jednom trenutku okrenuše priču na koalicije, prirodne i neprirodne, predizborne i postizborne, principijelne i one svako sa svakim i predloži kokoš svinji da njih dvoje naprave koaliciju. Kokoš će, veli, davati jaja, svinja slaninu i rezultat koalicije će biti omlet.
Svinja kao svinja, pristane bez razmišljanja, ali poslije nekog vremena se ozbiljno zagleda u budućeg koalicionog partnera i priupita: – Je li kokoško, kako ti misliš da pravimo koaliciju?! Ti treba samo da sneseš jaje, a da bih ja dao slaninu, moraju me zaklati? Kokoška na to samo klimne glavom i odgovori: – Pa to ti je koalicija, neko mora da na*ebe!
I apsolutno je u pravu. Povod za formiranje koalicija je zajednički ili minimum zajedničkih interesa, a smisao i suština je kako iz koaliranja izvući što veću korist, odnosno kako za*ebati koalicionog partnera. Kome to nije jasno, neka prati pomenuta dešavanja oko prodaje rudnika “Ljubija” i trvenja između DNS-a i SNSD-a ili neka prati svakodnevna podmetanja nogu na nivou BiH.
Ali povod za cijelu priču o koalicijama je najava da bi SDS i SNSD mogli da formiraju koaliciju na nivou Republike Srpske. Većina će reći da je to glupost i da od toga nema ništa i u pravu su, ali pošto je kod nas u politici sve moguće i ništa nije sveto, ne treba biti apsolutno isključiv i odbaciti mogućnost da sutra ili poslije izbora 2018. godine vidimo kako u Vladi Srpske zajedno sjede recimo Aleksandra Pandurević i Staša Košarac. Dobro, pretjerao sam, ali nekima svašta može da stane u obraz, tako da bi se neki drugi nepar mogao i zamisliti.
Međutim, pravo pitanje je šta bi jedni ili drugi imali od te hipotetičke koalicije, a šta bi imali obični građani. Mnogo i ništa?! U ovom trenutku, dakle prije narednih opštih izbora, ulazak SDS-a u vlast sa SNSD-om značio bi totalni krah politike najstarije srpske parlamentarne stranke s ove strane Drine. Vukota & company bi do izbora morali da se pravdaju i objašnjavaju šta se to promijenilo, pa su dojučerašnji arhineprijatelji i okorjeli kriminalci, kako ih danas nazivaju, odjednom postali prihvatljiv i poželjan partner. Pored toga, pitanje je s kakvom političkom platformom i pričom bi onda nastupali i išli pred birače u oktobru naredne godine, a sa kakvom god bi išli, rezultat bi bio ravan onome kakav ova stranka godinama unazad pravi u najvećem gradu Srpske – nikakav.
S druge strane, u SNSD-u bi slavodobitno i onako rajkovasićevski i amnestirano likovali, ostavljajući SDS-ovcima da se znoje pred novinarima, pri tom kriomice plazeći jezik dojučerašnjim koalicionim partnerima iz DNS-a i Socijalističke partije (iako bi socijalisti i u takvom odnosu snaga vjerovatno bili dio vlasti) i otvoreno se cereći potpuno pogubljenim PDP-ovcima, NDP-ovcima i ostacima Saveza za promjene.
Ipak, najbitnije i jako porazno je što bi ta hipotetička koalicija, dakle čak i poslije narednih izbora, a kamoli prije, značila potpuno ogoljavanje politike i totalno obesmišljavanje i ovako obesmišljenog pojma opšte dobro. Lični i partijski interes bi praktično bio zabetoniran kao jedina zvijezda vodilja i osnovna norma ponašanja, poštenje bi postalo prava misaona imenica, a ko god bi govorio o empatiji ili nekakvom radu za opšte dobro bio bi proglašen za čudaka i ludaka.
Nažalost, najporaznije je što se od današnjih političara ne može bolje ni očekivati. Zato, pokoj ti nevinoj duši Sofija!
Darko Momić
Darko Momić je dugogodišnji novinar i kolumnista raznih medija u Srpskoj. Počeo u Glasu Srpske, najduže je radio u Pressu RS a sada piše za magazin Nedeljnik.
Besplatnu Android aplikaciju portala SrpskaCafe preuzmite ovdje.