Globalna upotreba evra porasla je prošle godine sa rekordno niskog nivoa. Do ovoa je došlo uglavnom zbog “bijega” investitora iz dolara usled američke politike i strahovanja od rasta američkih kamatnih stopa.
Kako je objavila Evropska centralna banka, tražnja za evrom, drugom najrasprostranjenijom valutom na svijetu poslije dolara, pala je na istorijske minimume u posljednjoj deceniji, a njegov “kambek” ukazuje na zabrinutost u pogledu američke politike i na rastuće povjerenje u budućnost evrozone, koja je položila najteži ispit tokom svoje dužničke krize, prenio je Rojters.
Udio evra u globalnim deviznim rezervama, emisiji dužničkih hartija, depozitima i kreditima u otplati je porastao, dok je njegova uloga kao valute za fakturisanje ostala uglavnom stabilna, saopšteno je iz ECB.
– Tu je prvenstveno riječ o diverzifikaciji, o zaokretu od dolara, što pogoduje evru – izjavio je član Upravnog odbora ECB Benoa Ker tokom prezentacije izvještaja, i dodao da je vidljiv napredak reformi i rastući prosperitet čak i na periferiji evrozone povećao tražnju za evrom.
U globalnim deviznim rezervama, udio evra je porastao za 1,2 procentna poena na 20,7 procenata. Iako je ovo daleko iza dolara koji ima udio od 61,7 odsto, to je istorijski najniži nivo za američku valutu.
Mada je dolar i dalje daleko najrasprostranjenija valuta u svijetu, njegov tržišni udio je neprekidno opadao tokom protekle decenije jer zemlje prelaze na transakcije u manjim valutama, kao što su japanski jen i kineski renminbi (juan).
U izvještaju ECB-a se navodi i da je zabrinutost zbog jednostranih američkih sankcija jedan od faktora diverzifikacije portfolija deviznih rezervi pojedinih centralnih banaka.
– Kina je smanjila udio američkih državnih zapisa u svom posjedu tokom 2018. godine, u uslovima eskalacije globalnih trgovinskih tenzija, i u to u iznosu od približno 60 milijardi dolara – saopšteno je iz ECB.
U emisiji dužničkih hartija denominovanih u stranoj valuti, tržišni udio evra je porastao za 2,5 procentnih poena na 22,7 odsto, jer je jači dolar, zajedno sa višim kamatnim stopama u SAD, izazvao zabrinutost zbog većih troškova servisiranja duga, posebno u ekonomijama u razvoju.
Tržišni udio evra u globalnim kreditima povećan je za 0,8 procentnih poena na 19,3 odsto, dok je udio u dnevnom trgovanju devizama porastao za 0,7 procentnih poena na 37,7 odsto, poručuju iz ECB-a.
Tanjug
Besplatnu Android aplikaciju portala SrpskaCafe preuzmite ovdje.