Zdravlje

Godišnja doba utiču na pamćenje


Studija iz Belgije sugeriše da određeno doba u godini ima uticaj na moždane vijuge te da nam je koncentracija najbolja u maju, a najgora u decembru, dok je kratkoročna memorija najbolja u jesen, a najgora u proljeće.

Koautor studije Giles Vandervale sa Univerziteta u Liegeu tvrdi da istraživanje u koje je uključeno 28 mladih ljudi i još nije zaključeno pokazuje da godišnje doba i te kako ima uticaj na pamćenje.

Ovakav efekat je izraženiji, kaže Vandervale, kod onih ljudi koji pokazuju sezonski afektivni poremećaj, vrstu depresije koja se javlja u jesenjem i zimskom periodu.

Uticaj godišnjih doba, napominje Vandervale, dugo je već poznat kod životinja u periodu reprodukcije i hibernacije, a poznat je i uticaj vremena na raspoloženje. Kod većine ono se popravlja tokom sunčanih perioda.

Sponzorisano

Godišnja doba takođe utiču na hormone, imunološki sistem i neurotransmitere u mozgu, kao i molekule koje služe za prenos informacija među nervnim ćelijama.

Vandervale i kolege proučavali su 14 žena i 14 muškaraca u dobi od 21 godinu u različito doba godine. Učesnici istraživanja proveli su četiri i po dana u laboratoriji, gdje nisu mogli biti u doticaju s vanjskim uslovima.

Skeniranjem mozga provjeravali su njihove sposobnosti koncentracije i kratkoročnog pamćenja. Pokazalo se da je koncentracija kod ispitanika najbolja u maju, a najgora pred zimu u decembru. Kratkoročna memorija pokazala se najboljom u jesen, a najgorom u proljeće.

Vandervale kaže da razlike u funkcionisanju mozga nisu detektovane dan po dan, ali da su promjene ipak uočene. Još nije jasan mehanizam uticaja godišnjih doba na mozak, a pretpostavlja se da bi važni elementi mogli biti vlaga u vazduhu, temperatura, dužina dana, čak i društvene interakcije među ljudima.

Doc. dr Ksenija Gonda s Univerziteta “Semmelweis” u Budimpešti izjavila je da je ova studija važna jer pruža uvid u bolje razumijevanje načina na koji se ljudi prilagođavaju svom okolišu. Može se očekivati, istakla je, dodatni napredak u dijagnosticiranju i terapijama za sezonski afektivni poremećaj.

– Kada je riječ o sezonskom afektivnom poremećaju, uglavnom se fokusiramo na simptome raspoloženja, a ne uzimamo u obzir zaboravnost i gubitak pamćenja – rekla je Gonda.

Agencije

Besplatnu Android aplikaciju portala SrpskaCafe preuzmite ovdje.


Možda vas zanima

Šta jesti ako imate nizak krvni pritisak?

DB

Vitamin E smanjuje upale i rizik od kardiovaskularnih bolesti

DB

Da li zglob stvarno boli kad je loše vrijeme?

DB

Mali trikovi za zdraviju i ljepšu kosu

DB

Kako ulje smilja utiče na bore?

DB

Narcisoidni poremećaj ličnosti kao epidemija novog doba

DB

Predaj komentar

Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne i stavove portala srpskacafe.com. Molimo sve korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja. Zadržavamo pravo da obrišemo komentar bez prethodne najave i objašnjenja.

Ova stranica koristi kolačiće kako bi osigurali bolje korisničko iskustvo. Nastavkom korištenja pretpostavićemo da ste saglasni sa primanjem kolačića. Prihvati Pročitaj više