Ukupan hrvatski dug iznosio je na kraju prošle godine 329,7 milijardi kuna (43,54 milijarde evra).
On je veći za 12,6 procenata, ili za 36,8 milijardi kuna (4,86 milijardi evra) nego u decembru 2019, prema podacima Hrvatske narodne banke (HNB).
Udio hrvatskog javnog duga u bruto domaćem proizvodu (BDP) porastao je na 89,1 odsto sa nivoa od 72,8 procenata na kraju 2019. godine, prenosi agencija Hina.
Iznos hrvatskog duga na kraju decembra 2020. povećan je u odnosu na novembar za 526 miliona kuna (69,4 miliona evra), ili za 0,16 odsto, pokazuju prvi podaci HNB.
Analitičari HNB-a u komentaru napominju da se prirast duga najvećim dijelom odnosi na domaću komponentu duga, koja se u decembru povećala za 4,1 milijardu kuna (546,1 miliona evra) ili za 1,9 odsto u odnosu na novembar, odnosno za 26 milijardi kuna (3,46 milijardi evra) ili 13,2 procenta u odnosu na decembar 2019. godine.
U strukturi duga prevladavaju dugoročni dužnički instrumenti. Na kraju decembra 2020, najveći udio u dugu su imale obveznice (64,4 odsto), zatim dugoročni krediti (29,1%), i na kraju kratkoročni krediti i hartije od vrednosti (zajednički udio 6,5%).
Besplatnu Android aplikaciju portala SrpskaCafe preuzmite ovdje.