Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) u zadnjim podacima je smanjila procjenu ekonomskog rasta Bosne i Hercegovine za ovu godinu na 1,5 odsto, što je za 0,5 odsto manje u odnosu na prognozu iz maja.
Iz EBRD-a su saopštili da su kratkoročni izgledi zamagljeni tekućim usporavanjem na ključnim izvoznim tržištima, pri čemu se industrijska proizvodnja u prvoj polovini godine smanjila u odnosu na isti period prošle godine.
– Ekonomija BiH porasla je za 1,1 odsto na godišnjem nivou u prvom tromjesečju 2023. godine zbog usporavanja vanjske i domaće potražnje. Pad industrijske proizvodnje i rast uvoza nadmašio je rast izvoza. Zbog visoke inflacije potrošnja domaćinstava se smanjila, što je dovelo do toga da rast zavisi od ulaganja u sektorima kao što su maloprodaja, turizam, te informacione i komunikacione usluge – piše u saopštenju.
Dodaje se da je deficit tekućeg računa porastao u prvom kvartalu.
– Kako se potrošnja domaćinstva smanjivala uprkos visokoj inflaciji, rast se oslanjao na investicije i usluge kao što su trgovina na malo, turizam i informisanje i komunikacije. Godišnja inflacija smanjena je na četiri odsto u julu 2023. godine sa 14,1 odsto u januaru 2023, odražavajući globalnu dezinflaciju i usporavanje domaće potražnje. Da bi zaštitila raspoloživi dohodak, Federacija Bosne i Hercegovine odredila je maksimalnu maloprodajnu maržu na određene namirnice, koja vrijedi od septembra 2023. Fiskalna politika ostaje ekspanzivna, kako vlasti povećaju minimalnu platu i penzije u oba entiteta – objašnjavaju iz EBRD-a.
Ističu da se očekuje rast od samo 1,5 odsto u 2023. godini, sa značajnim rizicima pada, prije nego što se oporavi na tri odsto u narednoj godini.
Dragan Gligorić, profesor na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Banjaluci, istakao je za “Nezavisne novine” da ekonomski rast BiH pada jer niko nije očekivao da će inflacija biti ovako uporna.
– Niko nije očekivao da će biti ovako značajno monetarno ‘stezanje’, odnosno rast referentnih kamatnih stopa koje su vršile Evropska centralna banka (ECB) i Sistem federalnih rezervi (Fed). Veće kamatne stope su te koje imaju negativan uticaj na investicije i privredni rast. Takođe, imamo situaciju da su i cijene nafte u porastu, što utiče na veće troškove proizvodnje i čini to da je proizvodnja skuplja i manje isplativa – naveo je Gligorić.
Dodao je da je i situacija u Ukrajini uticala na ovo jer, kako vrijeme prolazi, ne nazire se kraj ovog konflikta, što ima negativan uticaj na privredni rast jer povećava neizvjesnost.
– Svim ovim faktorima je zajednička neizvjesnost. Veliki nivo neizvjesnosti, rast kamatnih stopa, inflacija, odnosno nestabilnost, prema mom mišljenju, glavni je razlog smanjenih prognoza ekonomskog rasta u odnosu na situaciju kada su pravljene i kada smo imali malo optimističnija očekivanja – zaključio je Gligorić.
Podsjećamo, i Centralna banka BiH je prije nekoliko dana smanjila projekciju ekonomskog rasta ove godine, te ga prognozirala na 1,6 odsto, dok S&P Global Ratings predviđa rast od dva odsto.
Nezavisne
Besplatnu Android aplikaciju portala SrpskaCafe preuzmite ovdje.