Asteroidi srednje veličine sudaraju se sa Zemljom na svakih 100 do 200 hiljada godina, ljudi bi preživjeli, ali bi im život bio drugačiji. Simulacije potencijalnog uticaja svemirskog stijene veličine brda u sljedećem veku otkrile su težak put koji bi čovečanstvo čekalo, nagoveštavajući šta će nam biti potrebno da preživimo takvu katastrofu.
Prošlo je mnogo, mnogo vremena otkako je Zemlju udario veliki asteroid, ali to ne znači da smo na čistom mestu. Svemir je prepun kamenja, a mnogi od njih bezbrižno kruže okolo na putanjama koje bi ih mogle dovesti u nasilan kontakt sa našom planetom. Jedan od njih je asteroid Benu, nedavna srećna meta misije prikupljanja uzoraka asteroida. Za samo 157 godina – tačnije septembra 2182. godine nove ere – ima šanse da se sudari sa Zemljom. Ta šansa je mala, sigurno, samo 1 od 2.700, ili 0,04 odsto. Ali nije ravna nuli, piše Science Alert.
Kako bi bili spremni na najgore, klimatski naučnici u Južnoj Koreji su modelirali šta bi se dogodilo ako bi se dogodio takav sudar, posebno imajući u vidu da je posljednji veliki udar asteroida pre 66 miliona godina, poznat kao Čiksulub, umiješan u izumiranje dinosaurusa. Beni, na 500 metara znatno je manji od procijenjenih 10 do 15 kilometara udarne glave – ali čak i tako, rezultati su alarmantni.
– Naše simulacije, koje ubrizgavaju do 400 miliona tona prašine u stratosferu, pokazuju značajne poremećaje u klimi, atmosferskoj hemiji i globalnoj fotosintezi – pišu Lan Dai i Aksel Timerman sa Nacionalnog univerziteta Pusan u Južnoj Koreji.
Projektovano je da će globalne srednje temperature pasti za četiri stepena Celzijusa, a globalne padavine će se smanjiti za 15 procenata. Efekti srednjeg do velikog udara nisu u potpunosti poznati; takav katastrofalan događaj će verovatno imati dugoročne i dalekosežne posljedice. Naučnici su ispitali efekte uticaja na osnovu geoloških, fosilnih zapisa i zapisa drveća, koji zajedno daju prilično mračnu sliku, a da bi razumjeli efekte budućih uticaja, Dai i Timerman su koristili superkompjuter Aleph u univerzitetskom IBS centru za fiziku klime da simuliraju sudarajući se sa Zemljom asteroid od 500 metara, uključujući simulacije zemaljskih i morskih ekosistema koji su izostavljeni iz prethodnih simulacija.
Nije rušenje koje bi uništilo Zemlju, već ono što bi uslijedilo. Takav udar bi pustio 100 do 400 miliona metričkih tona prašine u atmosferu planete, otkrili su istraživači, narušavajući hemiju atmosfere, zatamnjujući Sunce dovoljno da ometa fotosintezu i udarajući u klimu poput lopte za uništavanje. Pored pada temperature i padavina, njihovi rezultati su pokazali i oštećenje ozona od 32 odsto. Prethodne studije su pokazale da oštećenje ozona može uništiti biljni svijet na Zemlji.
– Nagli uticaj zime bi obezbijedio nepovoljne klimatske uslove za rast biljaka, što bi dovelo do početnog smanjenja fotosinteze za 20 do 30 odsto u kopnenim i morskim ekosistemima – kaže Dai.
Ali nije sve propalo. Dok su kopnene biljke ojsetljive na takve promjene i treba im neko vrijeme da se oporave, alge ne samo da su se brže oporavile, oporavljale se u roku od nekoliko meseci, već su narasle do količina koje ne dostižu u trenutnim, normalnim klimatskim uslovima.
Ovo neočekivano ponašanje bilo je povezano sa gvožđem u prašini asteroida i prašinom iz materijala izbačenog sa Zemlje pri udaru, hranljivom materijom koja je pomogla simuliranim algama da napreduju. Ovo je posebno bio slučaj za morske dijatomeje, kojima se hrani zooplankton – što sugeriše mogući put za ublažavanje nesigurnosti u snabdijevanju hranom. Naučnici navode i da bi čovečanstvo vjerovatno preživelo sudar, ali sa dramatično izmijenjenim načinom života, bar na neko vrijeme, prenosi Politika.
Nezavisne
Besplatnu Android aplikaciju portala SrpskaCafe preuzmite ovdje.