Crveni krst Republike Srpske, kao ključna humanitarna, nezavisna i dobrovoljna organizacija, godinama se dokazuje kao najpouzdaniji partner narodu, ali uprkos tome, podrška vlasti izostaje.
Generalni sekretar Rajko Lazić upozorava da Vlada Srpske nema sluha za njihove potrebe, što se najbolje ogleda u budžetu koji je zamrznut već dvije decenije.
Maćehinski odnos vlasti prema najugroženijima
Lazić ističe da je ovoj organizaciji neophodna fiksna budžetska stavka i stalna podrška svih nivoa vlasti. On upozorava da zbog ovakvog “maćehinskog odnosa” mnoge socijalno ugrožene porodice već ostaju bez prijeko potrebne pomoći, piše BN TV.
– Finansijska podrška Crvenom krstu Srpske od Vlade Srpske ostala je na nivou 2004. godine. 600 hiljada maraka tada i sad velika je razlika.
Ako to prevedemo u onaj porodični paket po kojem smo prepoznatljivi, 30 hiljada domaćinstava će biti uskraćeno zbog finansijskih poremećaja – jasan je Lazić.
Problemi u funkcionisanju: Manje zaposlenih, neredovna isplata
Osim što su sredstva nedovoljna, problem je i njihova neredovna isplata, iako je ona zakonski obavezna. Generalni sekretar navodi da se organizacija suočava sa velikim izazovima u planiranju osnovnih aktivnosti.
– Kad sam ja došao na poziciju generalnog sekretara imali smo 23 zaposlena i 2 automobila, sada imamo 15 zaposlenih, imamo odgovornost prema povjerenom poslu, ali je najveći problem nedostatak kontinuiteta i pravovremenog doticanja sredstava kako bi mogli da planiramo i planiramo da realizujemo -navodi Lazić za BN TV.
Šta bi Srpska izgubila bez Crvenog krsta?
Lazić podvlači da je svaki stanovnik Republike Srpske, direktno ili indirektno, korisnik usluga ove organizacije. On je iznio konkretne brojke koje ilustruju značaj njihovog rada:
- 27.000 doza krvi (koje danas ne bi bilo);
- 41 obuka prve pomoći;
- 40 obuka o opasnosti od mina;
- 1.800 toplih obroka dnevno;
- 1.500 starijih lica koje volonteri posjećuju na kućnom pragu.
Priprema za nesreće se vrši u miru
Poruka rukovodstva je jasna – pomoć se ne može pružati samo u trenutku katastrofe ako se sistem urušava u mirnodopskim uslovima.
– Da bi djelovali u nesreći, moramo biti pripremljeni u mirnoj situaciji – ističe Lazić.
Takođe, on je podsjetio da volonter može biti svako, od 10 do 100 godina, te pozvao građane da se uključe u humanitarne, zdravstveno-socijalne i preventivne aktivnosti koje čine stub civilnog društva.
Besplatnu Android aplikaciju portala SrpskaCafe preuzmite ovdje.