Evropska komisija, navodno, priprema planove da zemljama kandidatima omogući određene ekonomske pogodnosti i prije nego što postanu punopravne članice Evropske unije, dok evropske vlade traže načine da ubrzaju proces proširenja, a da pri tome ne snize kriterijume za prijem.
Ovi prijedlozi dio su nastojanja Komisije da uvede model “postepene integracije”, kojim bi zemlje kandidati bile nagrađivane većim pristupom Evropskoj uniji kako budu sprovodile reforme, i to dok se njihovi zahtjevi za članstvo još razmatraju, navela su dva zvaničnika upoznata s internim razgovorima.
Među pogodnostima o kojima se raspravlja nalaze se pristup pojedinim programima finansiranja EU, povlašćeni trgovinski aranžmani i djelimičan pristup jedinstvenom tržištu prije samog pristupanja Uniji. Konačan paket bio bi prilagođen napretku svake pojedinačne zemlje kandidata.
Kako pišu pojedini evropski mediji, cilj je da se zemlje kandidati održe na evropskom putu tako što će dobiti podsticaje za sprovođenje politički teških reformi, čak i ako je punopravno članstvo udaljeno još nekoliko godina. Za razliku od ranijih ideja o takozvanom “obrnutom proširenju”, koje su predviđale da zemlje dobiju politička prava prije završetka pristupnog procesa, što su države članice odbacile, koncept postepene integracije nudio bi ekonomske pogodnosti slične članstvu, ali bez formalnog ulaska u Evropsku uniju dok zemlje ne ispune sve uslove.
Ovaj prijedlog već ima znatno veću političku podršku nego prethodni. Francuska i Njemačka, dvije najuticajnije članice EU, ranije su podržale slične modele “članstva u lakšoj verziji” za zemlje čiji će pristupni proces trajati duže, a zvaničnici vjeruju da će ovakav pristup biti prihvatljiviji državama članicama nego prethodne ideje.
– Mora postojati određena paralelna, ali neophodna ekonomska integracija. Princip više za više već se pokazao uspješnim i trebalo bi ga primijeniti kako bi se podržale one zemlje kandidati koje ostvaruju bolji napredak od drugih – rekao je litvanski poslanik u Evropskom parlamentu Petras Auštrevičius, autor strategije Evropskog parlamenta za proširenje.
Evropska komisija će zatražiti podršku država članica za ovu inicijativu, a zvaničnici se nadaju da će evropski lideri odobriti rad na širem okviru na sastanku Evropskog savjeta u oktobru ili decembru.
Prema planu, pristup pogodnostima odobravao bi se pojedinačno, u zavisnosti od toga koliko je neka zemlja uskladila svoje zakonodavstvo s pravilima Evropske unije i koliko je reformi sprovela. To bi predstavljalo značajnu promjenu u odnosu na sadašnji sistem, prema kojem je većina pogodnosti rezervisana isključivo za punopravne članice.
Prijedlozi dolaze u trenutku kada se evropske vlade uglavnom slažu da proces proširenja mora biti ubrzan, posebno zbog rata Rusije protiv Ukrajine, ali i dalje zaziru od prijema država koje nisu u potpunosti spremne. Zato Brisel pokušava da ubrza proces, uz uvođenje jačih zaštitnih mehanizama kako bi umirio skeptične članice.
Ovakav pristup ima za cilj, kako navode pojedini mediji, i da zemlje poput Ukrajine, čiji će proces pristupanja vjerovatno trajati godinama uprkos snažnoj političkoj podršci, ostanu potpuno uključene u evropski proces bez obećanja brzog članstva.
Marta Kos
Evropska komesarka za proširenje Marta Kos je ranije ovog mjeseca izjavila da Komisija razvija i nove zaštitne mehanizme koji bi “ozbiljno pogodili” buduće članice ukoliko nakon pristupanja nazaduju u oblasti demokratije ili vladavine prava. Kako je rekao jedan zvaničnik, zemlje bi morale postepeno da “izgrade” pristup pogodnostima sprovođenjem reformi, čime bi se ublažile bojazni država članica koje ne žele da zemlje van EU prerano dobiju privilegije članstva.
Glas Srpske
Besplatnu Android aplikaciju portala SrpskaCafe preuzmite ovdje.