Vlada Republike Srpske planira da se u naredne tri godine zaduži za čak 6,4 milijarde KM, a najveći dio tog iznosa biće obezbijeđen iz inostranih izvora.
Prema projekcijama, najveće zaduženje planirano je već za 2027. godinu, kada bi trebalo biti povučeno 2,4 milijarde KM.
Za 2028. i 2029. godinu planirano je po dvije milijarde KM zaduženja, navedeno je u dokumentu okvirnog budžeta Republike Srpske za naredni trogodišnji period, piše Glas Srpske
.
Većina novog duga dolazi iz inostranstva
Plan pokazuje da će se Republika Srpska u narednom periodu značajno oslanjati na spoljne izvore finansiranja.
Čak 74 odsto ukupnog trogodišnjeg zaduženja trebalo bi da bude realizovano putem inostranih finansijskih instrumenata, koji će u potpunosti biti denominovani u evrima.
Prema godišnjim projekcijama, spoljni izvori činiće 71,3 odsto zaduženja u 2027. godini, 76,1 odsto u 2028. i 75,2 odsto u 2029. godini.
Gotovo sav dug biće sa fiksnom kamatom
Vlada planira i dominantno korišćenje instrumenata sa fiksnim kamatnim stopama, kako bi se smanjio rizik od nepovoljnih kretanja na finansijskom tržištu.
Zaduživanje putem fiksnih instrumenata obuhvatiće 93,6 odsto ukupnog iznosa u naredne tri godine.
Njihovo učešće trebalo bi da raste sa 88,5 odsto u 2027. godini, na 96,1 odsto u 2028, odnosno 97,3 odsto u 2029. godini.
Hartije od vrijednosti glavni izvor
Značajan dio novog zaduženja biće obezbijeđen izdavanjem dugoročnih domaćih i inostranih hartija od vrijednosti.
Njihov ukupni udio u trogodišnjem periodu projektovan je na 71,9 odsto.
U 2027. godini hartije od vrijednosti trebalo bi da čine 68,7 odsto zaduženja, dok je za 2028. i 2029. godinu planirano po 73,8 odsto.
Na šta će biti potrošen novac
Planom je predviđena jasna podjela između finansiranja investicija i tekuće budžetske potrošnje.
Kapitalni i investicioni projekti finansiraće se isključivo iz spoljnih izvora, uz korišćenje uslova finansiranja koje nude međunarodne institucije.
Među njima su Svjetska banka (WB), Evropska investiciona banka (EIB), Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), Banka za razvoj Savjeta Evrope i Međunarodni fond za poljoprivredni razvoj (IFAD).
Tekuća budžetska potrošnja biće finansirana kombinacijom domaćih i inostranih hartija od vrijednosti i direktnih spoljnih kreditnih aranžmana.
Dug Republike Srpske već premašuje sedam milijardi KM
Stanje javnog duga Republike Srpske na kraju marta ove godine iznosilo je 6,267 milijardi KM, odnosno 31,3 odsto BDP-a.
Ukupan dug iznosio je 7,068 milijardi KM, što predstavlja 35,3 odsto BDP-a.
– Zaključno sa krajem marta ove godine ukupan dug Republike Srpske koji podliježe zakonskom ograničenju iznosi 7,023 milijarde maraka (35,1 odsto BDP-a), dok javni dug koji podliježe zakonskom ograničenju iznosi 6,223 milijarde KM (31,1 odsto BDP-a) – navedeno je u dokumentu Ministarstva finansija Republike Srpske.
Spoljni dug porastao za 14 miliona KM
Prema podacima nadležnih, spoljni dug Republike Srpske u prvom kvartalu 2026. godine porastao je za 14 miliona KM.
Do kraja godine planirano je povlačenje 1.988,6 miliona KM inostranih kredita.
Od tog iznosa, 1.858 miliona KM trebalo bi da bude iskorišćeno za budžetsku podršku, dok je za investicije planirano 130,6 miliona KM.
Sva sredstva namijenjena investicionim projektima biće povučena od multilateralnih kreditora, odnosno WB, EIB, EBRD, CEB i IFAD.
Istovremeno, planirana je otplata glavnice od 885,7 miliona KM, dok konačna projekcija duga zavisi i od mogućih promjena deviznih kurseva.
Besplatnu Android aplikaciju portala SrpskaCafe preuzmite ovdje.