Zemlja koja je devet godina zaredom proglašavana najsrećnijom na svijetu suočava se s rastućim javnim dugom, visokom nezaposlenošću i novim talasom budžetske štednje.
Pred Fincima su odluke o rezovima u socijalnim davanjima, zdravstvu i penzijskom sistemu, dok se vlada istovremeno suočava s pritiskom da poveća izdvajanja za odbranu.
Javni dug premašio 90 odsto BDP-a
Finska se suočava s najtežim budžetskim izazovima u posljednjih nekoliko decenija. Pokazatelji javnog duga i budžetskog deficita najlošiji su još od devedesetih godina prošlog vijeka, kada su bankarska kriza i raspad Sovjetskog Saveza, tada važnog trgovinskog partnera, teško pogodili finsku ekonomiju, piše Deutsche Welle.
Prema podacima finskog statističkog zavoda, javni dug je u drugom tromjesečju dostigao 90,3 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP-a). Prije pandemije taj udio iznosio je oko 65 odsto.
Jedan od razloga za dodatno opterećenje budžeta jesu povećani izdaci za odbranu nakon ulaska Finske u NATO, godinu dana poslije početka ruske invazije na Ukrajinu. Dodatni troškovi nastali su i zbog promjene dobavljača energenata, budući da je Finska ranije oko trećine svojih energetskih potreba podmirivala iz Rusije.
Međutim, problem nije nastao preko noći. Finska vlada troši više nego što prihoduje još od svjetske finansijske krize 2008. i 2009. godine, a situaciju dodatno otežavaju starenje stanovništva i usporen privredni rast.
Prema prognozi državne finansijske uprave, budžetski deficit bi 2026. godine trebalo da dostigne 4,2 odsto BDP-a.
Brisel traži smanjenje deficita
Finska je pod pritiskom Evropske unije da ograniči novo zaduživanje. Pravila EU predviđaju da budžetski deficit država članica ne prelazi tri odsto BDP-a.
Evropsko vijeće je u januaru pokrenulo postupak zbog prekomjernog deficita i Finskoj ostavilo rok do kraja 2028. godine da dostigne propisani cilj.
Vlada premijera Petterija Orpoa (Petteri Orpo), koja je preuzela dužnost u junu 2023. godine, zacrtala je uštede od oko devet milijardi evra tokom aktuelnog mandata.
Ipak, ekonomisti upozoravaju da bi naredna vlada mogla biti primorana na još veće rezove. Procjene potrebnih dodatnih ušteda kreću se između osam i 11 milijardi evra, rekao je za Dojče vele (Deutsche Welle) Jarko Kivisto (Jarkko Kivistö), savjetnik u odjeljenju za monetarnu politiku i istraživanje Finske centralne banke.
Početkom godine gotovo sve političke stranke podržale su fiskalno pravilo prema kojem bi buduća vlada trebalo da ograniči budžetski deficit na između dva i 2,5 odsto BDP-a do 2031. godine.
Premijer ne želi povećanje poreza
Konzervativna Nacionalna koalicija premijera Orpoa za sada je jedina stranka koja obećava dodatne uštede od devet milijardi evra ukoliko osvoji drugi mandat.
Plan predviđa nove rezove u zdravstvu, socijalnoj zaštiti i sistemu njege, kao i promjene u penzijskom osiguranju. Prema najavljenim mjerama, penzije koje se već isplaćuju ne bi bile smanjivane.
Orpo želi da potrebne uštede ostvari bez povećanja poreza, dok socijaldemokrate zagovaraju kombinaciju smanjenja javne potrošnje i većih poreskih prihoda.
Takav pristup otvara pitanje koliko će tereta podnijeti javne službe i korisnici socijalnih davanja.
– Deficit je toliko velik da bi bio potreban paket mjera koji uključuje i povećanje poreza i smanjenje izdataka – upozorio je Kivisto.
Nezaposlenost dodatno otežava situaciju
Iako je rizik od siromaštva u Finskoj ispod prosjeka Evropske unije, tržište rada pokazuje ozbiljne slabosti.
Prema podacima Eurostata, stopa nezaposlenosti u Finskoj u avgustu je iznosila 10,3 odsto, nešto više nego u Španiji, gdje je bila 10 odsto. Nezaposlenost mladih dostigla je 23,3 odsto, dok je prosjek EU bio 15,4 odsto.
Dodatna štednja mogla bi ugroziti i domaću potrošnju, koja već slabi. Više od četvrtine zaposlenih u Finskoj radi u javnom sektoru, pa bi eventualni otkazi mogli podstaći građane da još više štede i dodatno smanje potrošnju.
Na taj rizik upozorio je Lauri Olapa (Lauri Olappa), direktor Finskog centra za nove ekonomske analize.
– Ako tim radnicima prijete otkazi, stopa štednje će porasti, a privatna potrošnja ponovo opasti – rekao je Olapa za Dojče vele.
Pandemija, više kamatne stope i posljedice ratova dodatno su otežali smanjenje razlike između državnih prihoda i rashoda. Nacrt budžeta za 2027. godinu i dalje predviđa finansijski jaz od 12,4 milijarde evra.
Odbrana postaje sve veći trošak
Finska je još prije rata u Ukrajini ugovorila kupovinu 64 borbena aviona F-35A iz Sjedinjenih Američkih Država, za oko 8,4 milijarde evra.
Tokom rata, koji traje više od četiri godine, ova nordijska zemlja povećala je godišnje vojne izdatke sa 4,5 na više od osam milijardi dolara, prema podacima Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira (SIPRI).
Finska vlada je u aprilu najavila dodatno povećanje izdvajanja za odbranu na 3,2 odsto BDP-a, čime bi se približila NATO cilju od 3,5 odsto.
Istovremeno, vlasti zasad odolijevaju pritiscima da povećaju subvencije za gorivo, uprkos visokim cijenama nafte povezanim sa sukobom u Iranu. Finska centralna banka je tokom prvih mjeseci tog sukoba zabilježila rast troškova uvoza energije od 50 odsto.
Prelazak na obnovljive izvore energije i pokretanje nuklearnog reaktora Olkiluoto 3 tokom 2023. godine ublažili su energetske probleme, ali centralna banka upozorava da bi dugotrajno visoke cijene nafte i gasa mogle dovesti do slabijeg privrednog rasta i veće inflacije.
Izvoz je jedna od rijetkih dobrih vijesti
Uprkos brojnim problemima, finski izvozni sektor pokazuje otpornost. Metalna i brodograđevna industrija imaju koristi od velikog broja novih narudžbi.
Olapa je sadašnji zamah uporedio s periodom procvata kompanije Nokia, koja je nekada bila jedan od glavnih pokretača finskog privrednog rasta.
– Postoji mogućnost da nas izvozni sektor izvuče iz ove recesije – rekao je on, uz napomenu da je za takav razvoj događaja važno da potražnja iz ostatka Evrope ostane snažna.
Finansijska tržišta i dalje vjeruju Finskoj
Uprkos rastu javnog duga i poteškoćama u smanjenju deficita, finansijska tržišta zasad ne pokazuju veliku zabrinutost zbog finskih budžetskih problema.
Rejting agencije zadržale su stabilne izglede za zemlju, izuzev agencije Standard end Purs (S&P), koja je u aprilu promijenila izglede u negativne, ali nije snizila kreditni rejting.
Šestog oktobra razlika između prinosa na desetogodišnje finske i njemačke državne obveznice iznosila je 38 baznih poena. Poređenja radi, kod Francuske je iznosila 128, a kod Italije 107 baznih poena.
To pokazuje da investitori finski državni dug i dalje smatraju relativno sigurnim ulaganjem u evropskim okvirima.
Ipak, takvo povjerenje moglo bi biti poljuljano ukoliko dođe do dugotrajnog rasta cijena nafte, nove eskalacije sukoba s Rusijom ili dužničke krize u evrozoni.
Finska bi narednog marta mogla deseti put zaredom biti proglašena najsrećnijom zemljom svijeta. Međutim, iza tog priznanja ostaje pitanje kako će se građani nositi s godinama štednje, rastućim troškovima i mogućim rezovima u javnim uslugama.
Koliko će dugo Finska uspijevati da zadrži reputaciju najsrećnije zemlje dok pokušava da obuzda dugove, ostaje neizvjesno.
Besplatnu Android aplikaciju portala SrpskaCafe preuzmite ovdje.