Hidrolog Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije Dejan Vladiković rekao je da su ovogodišnji niski vodostaji stigli znatno ranije nego što je uobičajeno. Najniži vodostaji obično se bilježe krajem avgusta, a ove godine ekstremno niski nivoi zabilježeni su već krajem jula, kaže Vladiković i dodaje da se može očekivati niži vodostaj za 10-15 centimetara u narednom periodu.
Ističe da je razlog višemjesečni deficit padavina i veoma male zalihe vode u snježnom pokrivaču tokom zime.
Sušni i topli talas koji traje širom Srbije doveo je do rekordno niskih vodostaja na najvećim rekama. Na Dunavu se pojavljuje sve više sprudova, dok je količina vode u koritu na istorijskom minimumu, što ugrožava plovidbu, proizvodnju električne energije i riječne ekosisteme.
Hidrolog Republičkog hidrometeorološkog zavoda Sebije Dejan Vladiković rekao je da su ovogodišnji niski vodostaji stigli znatno ranije nego što je uobičajeno.
– Najniži vodostaji obično se bilježe krajem avgusta, a ove godine ekstremno niski nivoi zabilježeni su već krajem jula. Razlog su višemjesečni deficit padavina i veoma male zalihe vode u snježnom pokrivaču tokom zime – rekao je Vladiković.
Prema njegovim riječima, RHMZ je još prije mjesec dana izdao upozorenje na niske plovidbene nivoe, a na potezu Dunava od Bezdana do Bogojeva već su zabilježeni istorijski minimumi u posljednjih 50 godina mjerenja.
Pad vodostaja se nastavlja
Hidrološki modeli ne ukazuju na značajnije poboljšanje tokom avgusta.
– Očekujemo tek sporadične padavine, koje neće biti dovoljne za oporavak vodostaja. U narednih desetak dana na delu Dunava od Bezdana do Bogojeva moguć je dodatni pad od deset do 15 centimetara, što će dodatno otežati situaciju – naveo je Vladiković.
Uzrok niskih vodostaja nije samo suša u Srbiji, već nedostatak padavina u gotovo čitavom slivu Dunava.
– Izrazita suša traje od maja u južnoj Njemačkoj, Austriji, Slovačkoj, Češkoj i posebno Mađarskoj. U Srbiji je južno od Save i Dunava bilo nešto više padavina, ali one nisu bile dovoljne da poprave stanje – objasnio je Vladiković.
Dodao je da je dodatni problem to što je od februara količina vode u snežnom pokrivaču bila ispod višegodišnjeg prosjeka.
Ozbiljne posledice za plovidbu i energetiku
Niski vodostaji već stvaraju velike probleme u rečnom saobraćaju. Turistički kruzeri gotovo da više ne saobraćaju uzvodnim djelom Dunava, dok teretni transport funkcioniše otežano.
– Velike barže više ne mogu da plove punim kapacitetom, pa se teret pretovara u manje barže sa plićim gazom – rekao je Vladiković.
Posebno je pogođena proizvodnja električne energije. U akumulaciju hidroelektrane Đerdap trenutno pristiže oko 1.500 kubnih metara vode u sekundi, što je blizu istorijskog minimuma.
– Elektroprivreda pokušava da održi ravnotežu između proizvodnje električne energije i raspoloživih količina vode, ali je proizvodnja već redukovana – istakao je.
Ugrožen i biljni i životinjski svet
Osim privrede, ugrožen je i ekološki status rijeka.
– Niski protoci znače manje rastvorenog kiseonika u vodi. Zbog visokih temperatura voda se dodatno zagrijava, što može ozbiljno ugroziti riblji fond i druge organizme u rijekama – upozorio je Vladiković.
Za značajniji oporavak vodostaja, prema procjenama hidrologa, bilo bi potrebno više epizoda obilnih padavina, sa ukupno najmanje 100 do 150 milimetara kiše raspoređenih širom centralne Evrope.
– Takav scenario ne očekujemo tokom avgusta. Dugoročni modeli pokazuju da bi određeno poboljšanje moglo da uslijedi tek u septembru – rekao je Vladiković.
Klimatske promene donose sve češće ekstreme
Govoreći o dugoročnim trendovima, Vladiković je ocijenio da klimatske promene dovode do sve učestalijih hidroloških ekstrema.
– Stručna javnost godinama upozorava da će se ovakve pojave sve češće smenjivati – od naglih i razarajućih poplava do ekstremno niskih vodostaja. Zbog toga je neophodno prilagođavanje klimatskim promenama i podizanje svijesti o njihovim posljedicama – zaključio je Vladiković.
Glas Srpske
Besplatnu Android aplikaciju portala SrpskaCafe preuzmite ovdje.