Prvo pjevanje: Izbori su završeni i prigovori su uloženi, ali mala je vajda od te vike. Davno je neko rekao da ovdje nikome ne pada na pamet da radi svoj posao, pa me živo zanima zašto bi ga radili centralni izborni komisionari i apelacioni vijećnici. Argumenti su slaba utjeha, jer dokazi su zamka za čestite naivčine koji vjeruju da istina i dalje ima neku snagu, a zapravo ne vide ili ne žele da vide da je splavarenje otpadnim vodama mjera naše političke stvarnosti. Zato dokazivanje u politici ima smisla koliko bi imalo smisla i držati vazduh zubima i to je otprilike to.
Drugo pjevanje: Marko se primirio, a svi znamo da je pritajeni tigar zapravo skriveni zmaj, pa taman i ako je taj zmaj nepokretni gušter. Ako su moje pretpostavke tačne, a čini mi se da jesu, Marko će pustiti da se na njegovu glavu sruči kanta koalicionih govana da bi kasnije mogao da kupi zlatnu kašiku kojom će ta govna skinuti sa izraubovanih obraza. Markan je zapravo loše napisan antijunak ove farse, pa cijenim da nekakve drame i neće biti. Primiće što mora da primi, a ne znam da li je u svemu tome neka utjeha ako to što mora da primi ode duboko.
Treće pjevanje: Kamo manite sreće da je Bosić za svog vakta uradio ono što je Govedarica uradio prije nekoliko dana, no opozicija u Srpskoj godinama kuburi i sa planovima i sa hrabrošću. Ne znam da li nemaju plan zato što nemaju hrabrosti ili nemaju hrabrosti zato što nemaju plan, ali brisanje zvorničkog bega Vasića sa spiska učlanjenih više je nego potrebno „stožernoj stranci opozicije“, ali ni u kojem slučaju mač ne smije nazad u korice, jer bruka bi bila ako bi posjekao samo jednoga i to upravo onoga koji je požurio na previjanje kod gorega od sebe.
Četvrto pjevanje: Ako je tačna ona biblijska po kojoj postoji vrijeme za sve, onda valjda postoji i vrijeme za penziju i vrijeme je da se radna knjižica zatvori i vrati svima onima koji su zinuli na novi mandat znajući da bi im onaj od koga taj mandat zavisi prije uzeo sve nego što bi im bilo šta dao. Strah od gubitka Doboja i Bijeljine bi trebao biti manji nego strah od gubitka stranke i budućnosti, ali treba skupiti sve što se u gaćama nalazi na dnu i to priznati, a potom i zamahnuti i posjeći trule kupusove glave. U suprotnom niko neće imati ni gram prava da se baci kamenom na prokažene prvake kada ponovo prodaju sve što se ima prodati za dvije ili četiri godine.
Peto pjevanje: Politika je poput fudbala – mnogo nepotrebne taktike, jer sve je u suštini jednostavno: mrdneš se lijevo, mrdneš se desno, vratiš, protrčiš, opa, eto te pred golmanom, ti na jednu stranu, on na drugu i već vodiš. Ne vjerujem u sve te političke metafizike, jer nije da baš imamo dobre metafizičare. Ako te neko zajebe jednom, svaka mu čast. Ako te neko zajebe i drugi put, nije do njega. Ako mu daš priliku da te zajebe i treći put, onda si se samo zalud kockao s nečim što nije samo tvoje.
Epilog: Bolje sam gore, nego s pacovima na dno. Stoga plan izgledna jednostavan, jer je uistinu jednostavan. Sad još samo treba nahvatati hrabrosti. Ako su matori lihvari hrabri da budu takvi kakvi su nikakvi, niko ne treba da se plaši prilike da bude bolji nego što oni ikada mogu biti.
Goran Dakić
Stavovi izneseni u kolumnama objavljenim na portalu SrpskaCafe.com pripadaju autorima i ne odražavaju nužno stav redakcije.
Besplatnu Android aplikaciju portala SrpskaCafe preuzmite ovdje.