Sve više srpskih privrednika koji imaju firme registrovane na Kipru, ofšor destinaciji veoma popularnoj u Srbiji posljednjih decenija, počinje da se povlači u Srbiju. Prema nekim informacijama, povlačenje će tek da se nastavi, a glavni razlog je to što Kipar više nije ono što je bio.
Troškovi poslovanja i održavanja biznisa u ovoj ofšor zoni drastično su povećani, i do 10 000 evra godišnje.
Pogodnosti koje su ranije postojale na Kipru značajno su počele da se umanjuju već nakon ulaska ove zemlje u Evropsku uniju 2004. godine. Tada to toliko i nije bilo od uticaja na srpske firme koje tamo posluju, ali nove obaveze koje je Kipar u međuvremenu uvodio postale su značajne. U prvom redu je obaveza da preduzeća vode knjige, odnosno da imaju knjigovođu, a onda i obavezna revizija poslovanja, što firmama zajedno predstavlja dodatni trošak od 5 000 do 10 000 evra godišnje.
Inače, među najvećim biznismenima u Srbiji skoro svaki ima bar po jednu firmu registrovanu na ovom sredozemnom ostrvu, a više od 1 000 preduzeća koja posluju u Srbiji imaju osnivače iz najpoznatijih ofšor zona.
Prema najnovijim podacima koje je Agencija za privredne registre (APR) Srbije dostavila medijima, broj srpskih firmi čiji su vlasnici na Kipru je 666. Ipak, interesantno je da je od početka ove godine registrovano osnivanje samo jednog privrednog društva sa članovima ili osnivačima sa Kipra.
– U početku je Kipar bio veoma popularan i sa brojnim pogodnostima, država nije davala nikome informacije o vlasnicima, porez se plaćao samo na Kipru, a imamo i povoljan međudržavni sporazum sa ovom zemljom. Kompanije su odlazile da bi iskoristile ove pogodnosti i ostvarile profit, sasvim legalno. U međuvremenu je održavanje poslovanja na Kipru poskupilo – objašnjava u razgovoru za Blic, Milan R. Kovačević, konsultant za strana ulaganja, i napominje da je svojim klijentima koji rade na Kipru morao da naglasi da će ih poslovanje koštati 5 000 do 10 000 evra više nego ranije.
On ocjenjuje da je danas čak mnogo pogodnije poslovati u Holandiji, Francuskoj ili Švedskoj, gdje imamo čak i povoljnije međudržavne sporazume nego sa Kiprom. Inače, svaki međudržavni sporazum tiče se dividendi, kamata i rojaltija, a Kipar je ranije imao, između ostalog, izuzetno povoljne stope za isplatu, odnosno iznošenje dividendi, kao i niži porez na dobit.
– Selidba kompanija nije neobična stvar ni u svijetu. Jednostavno, riječ je o poreskom planiranju poslovanja i to sve ozbiljne kompanije rade, posebno multinacionalne koje imaju ogranke u više zemalja. Ranije se dosta poslovalo na Kanalskim ostrvima, to je britanska teritorija koja nije daleko, a postoje pogodnosti i u Viskonsinu i još dvije države SAD koje su praktično ofšor zona – ističe Kovačević.
Ipak, on dodaje da ni izlazak sa tržišta nije tako jednostavan i umije da košta, jer je prethodno obavezno da se izmire eventualna dugovanja.
– Sada su mnogo manje pogodnosti. Ranije su kompanije imale kao opcije Lihtenštajn, Luksemburg, Kajmanska ostrva, Gibraltar, Maltu, Kipar. Otkako su neke od ovih zemalja ušle u EU iščezle su prednosti zbog kojih je bilo masovne selidbe preduzeća – zaključuje sagovornik.
Prema podacima Narodne banke Srbije, najviše novca u prošloj godine iz Srbije je transferisano u Hong Kong (1, 1 miliona evra), zatim u Singapur (176,2 miliona evra), Britanska D,evičanska Ostrva (21,3 miliona evra) i Lihtenštajn (11,2 miliona).
Kako navode iz Narodne banke Srbije (NBS), najveći dio plaćanja obavila su preduzeća koja su registrovana za proizvodnju osnovnih metala (32,3 odsto), eksploataciju ruda, ostalih crnih, plemenitih i drugih metala (18,8) i nespecijalizovanu trgovinu na veliko (10). Preduzeća koja su ostvarila najznačajnije naplate registrovana su za eksploataciju ruda, ostalih crnih, plemenitih i drugih metala (39,4 odsto).
Blic
Besplatnu Android aplikaciju portala SrpskaCafe preuzmite ovdje.