Ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Alen Šeranić obavijestio je danas predstavnike 16 jedinica lokalne samouprave da je Vlada Srpske obezbijedila sredstva potrebna za izmirenje obaveza domova zdravlja, kao i druge vidove podrške s ciljem pripreme i uvođenja ustanova u trezorski sistem Republike Srpske.
Šeranić je danas u Banjaluci razgovarao sa predstavnicima Saveza opština i gradova Republike Srpske, gradonačelnicima i načelnicima 16 gradova i opština, te direktorima domova zdravlja za koje je, u narednom periodu, planirano uvođenje u trezorski sistem poslovanja, saopšteno je iz resornog ministarstva.
Cilj sastanka bio je sagledavanje stanja u ovim zdravstvenim ustanovama, te aktivnosti i obaveza koje je, u skladu sa nedavnim zaključkom Vlade Republike Srpske, potrebno preduzeti za uključivanje domova zdravlja u trezorski sistem Republike Srpske od 1. januara 2022. godine, navodi se u saopštenju.
U pitanju su domovi zdravlja Bijeljina, Prijedor, Drinić, Istočni Drvar, Kalinovik, Krupa na Uni, Kotor Varoš, Laktaši, Ljubinje, Mrkonjić Grad, Nevesinje, Prnjavor, Srbac, Stanari, Teslić i Šipovo.
Na sastanku je naglašeno da je izmirenje obaveza iz prethodnog perioda jedan od najvažnijih preduslova za ulazak ovih zdravstvenih ustanova u trezorski sistem Republike Srpske, kako se budžeti opština/gradova i republički budžet ne bi dodatno opteretili i time ugrozilo njihovo funkcionisanje.
Prelazak javnih zdravstvenih ustanova na trezorski sistem poslovanja jedna je od planiranih aktivnosti za zaustavljanje trenda povećanja ukupnih obaveza u zdravstvenom sistemu.
Namjera je da sve zdravstvene ustanove u narednim godinama pređu na ovaj vid poslovanja, čime se podiže stepen odgovornosti svih u zdravstvenom sistemu Republike Srpske, za dobrobit zdravstvene zaštite stanovništva, navodi se u saopštenju.
Šeranić je podsjetio da je u prethodnom periodu u trezorski sistem poslovanja uključeno šest zdravstvenih ustanova – Zavod za stomatologiju, Zavod za sudsku medicinu i Zavod za transfuzijsku medicinu, te domovi zdravlja Čelinac, Derventa i Bratunac.
– Dosadašnje iskustvo zdravstvenih ustanova pokazalo je da je trezorsko poslovanje dobar model koji osigurava plansko upravljanje ustanovama i usmjeravanje sredstava na optimalan način – naglasio je Šeranić.
Prelaskom na trezorski sistem poslovanja domovi zdravlja i druge zdravstvene ustanove u Republici Srpskoj prestaju da funkcionišu kao individualne poslovne cjeline već, kao budžetski korisnici, postaju dio jedinstvenog trezorskog sistema Republike Srpske koji podrazumijeva drugačije operativne procedure i prakse, naročito kada je riječ o finansijskom upravljanju.
Iz resornog ministarstva su pojasnili da, u skladu s tim, jedinice lokalne samouprave kao osnivači domova zdravlja dobijaju mogućnost i nadležnost neposrednog praćenja planiranja, upravljanja i kontrole finansijskog poslovanja nadležnog doma zdravlja.
Na sastanku je istaknuto i da trezorski vid poslovanja već funkcioniše u socijalnoj zaštiti, te da se njegovim uvođenjem u primarnoj zdravstvenoj zaštiti ne mijenja način finansiranja zdravstvene zaštite za stanovništvo, koje i dalje ostaje iz doprinosa i putem Fonda zdravstvenog osiguranja Republike Srpske.
Osim toga, prelaskom javnih zdravstvenih ustanova na trezorski sistem poslovanja uspostavlja se bolja kontrola unutrašnjeg duga, jer se ograničava ranija praksa pojedinih ustanova u pogledu neizmirivanja obaveza prema Poreskoj upravi Republike Srpske, navodi se u saopštenju.
Srna
Besplatnu Android aplikaciju portala SrpskaCafe preuzmite ovdje.