Mili Bože čuda velikoga,
čuda pravog očinjeg mi vida,
bez tendera i bez građevinske,
da vidite samo šta se zida.
Da vidite samo kružnog toka,
što na park se naslonio s boka.
nasred njega spomenik reketu,
to je pravi pogodak u metu.
A park nije što je nekad bio,
jer se nekad pra'o zelenio.
Sve je manje zelenila sada,
i sve manje od platana ‘lada.
Tek poneko drvo se zasadi,
al’ se zato nešto novo gradi.
Novi teren, kompleks il’ dvorana,
niko ne zna, kad gledaš izvana,
Al’ radnici i dan i noć piče,
neko čudo bogme stvarno niče.
Svečano ga sinoć otvoriše,
sve rekorde gradnje oboriše.
Srpska open tu će se igrati
i teniski krem se okupljati.
Nole, Monfils i onaj Vavrinka
sva teniska elita i šminka.
U narednih devet-deset dana,
ne tražite nikakvijeh mana,
na Draška se to maksuz odnosi,
jer pitanja teška ne podnosi.
Pogotovo u vezi turnira,
on bi rado pitanja da bira,
pitajte ga zašto nema škole,
ne pitajte samo za dozvole.
Kakav tender, kakva upotrebna,
od dozvola ima neka probna.
Bez papira aj dozvolu dobi,
to je moglo, dok se pit'o Bobi.
To je moglo braćo moja mila,
jer tad druga vremena su bila,
drugačije sada gusle gude,
i ponude druge vam se nude.
Ako nekom nešto nije jasno,
recite mu neka čuje glasno,
kad birače za nos neko voza,
to se stručno zove simbioza.
Ali čujte šta vam gusle kažu,
od davnina strune što ne lažu,
prije Mile sa trona će pasti,
nego Draško ostati bez vlasti.
Tako vam je braćo moja mila,
tako vam je tako gusle zbore,
ako nekom nije drago čuti,
nek’ se tješi – uvijek može gore.
Darko Momić
Stavovi izneseni u kolumnama objavljenim na portalu SrpskaCafe.com pripadaju autorima i ne odražavaju stav redakcije.
Besplatnu Android aplikaciju portala SrpskaCafe preuzmite ovdje.
