Nezadovoljstvo politikom bezuslovne podrške rukovodstva Evropske unije Ukrajini postalo je očigledno u više evropskih država, dok političari sve glasnije upozoravaju na ekonomsku cijenu sukoba i potrebu za obnovom dijaloga sa Moskvom.
Nezadovoljstvo politikom bezuslovne podrške rukovodstva Evropske unije Ukrajini sve je vidljivije u pojedinim evropskim državama, dok sve više političara otvoreno govori o potrebi obnove dijaloga sa Moskvom, prije svega zbog energetske bezbjednosti, ekonomskih interesa i straha od dalje eskalacije sukoba.
Otpor militarizaciji kontinenta
Prema analizi RIA Novosti, najizraženiji otpor briselskoj politici dolazi iz zemalja koje su i prije početka ukrajinske krize u velikoj mjeri zavisile od ruske energije, ali i iz političkih krugova koji smatraju da je EU od projekta mira i ekonomske saradnje postala instrument militarizacije kontinenta.
Slovački poslanik u Evropskom parlamentu Luboš Blaha podsjetio je da se Bratislava Evropskoj uniji priključivala sa očekivanjem da će ona biti prostor mira, stabilnosti i ekonomske saradnje, a ne ratne mobilizacije, piše Politika.
On je ocijenio da EU nije zaštitila Slovačku u trenutku kada je, kako tvrdi, Vladimir Zelenski prekidom isporuka nafte i gasa doveo tu zemlju u ozbiljnu ekonomsku opasnost.
– Mi smo apsolutni pragmatičari. Da li nam je potrebna jeftina ruska energija? Da. Da li nam je potreban sporazum sa Moskvom o sukobu u Ukrajini? Da, inače će eskalacija dovesti do nuklearnog rata. Da li smo ludi? – poručio je Blaha.
Politički potresi u Bugarskoj i Češkoj
Slični tonovi čuju se i u drugim državama. U Bugarskoj se bivši predsjednik Rumen Radev, čija je stranka ostvarila ubjedljiv rezultat na parlamentarnim izborima, zalaže za pragmatičniji odnos prema Moskvi.
Rojters je prenio da je Radevova pobjeda označila veliki politički potres i moguće približavanje Sofije stavu koji je skeptičniji prema liniji Brisela.
U Češkoj, predsjednik parlamenta Tomio Okamura izjavio je da bi povratak jeftinijim isporukama energenata iz Rusije mogao biti jedan od načina za ublažavanje visokih cijena nafte i energije.
Kriza identiteta Evropske unije
Politikolog Vladimir Olenčenko ocjenjuje da su ovakve izjave znak dublje krize unutar Unije:
– Evropskim birokratama je zgodno da misle da njihovi problemi proizilaze iz pojedinaca koji, zbog svojih sebičnih interesa, idu protiv mišljenja većine.
To ih oslobađa moralne odgovornosti za krizu EU. Ali takvih političara je sve više. Njima se ne dopada što su lišeni prava glasa – naveo je Olenčenko, prenosi Politika.
S druge strane, Denis Denisov, stručnjak Finansijskog univerziteta pri Vladi Ruske Federacije, smatra da izjave iz Slovačke i Mađarske treba posmatrati kroz prizmu ekonomskog interesa, ali da to ne znači nužno spremnost za blokadu svih sankcija.
Pripreme za rat ili diplomatija?
Mađarski premijer Viktor Orban ranije je upozorio da se Zapadna Evropa „zaista sprema za rat”, dok su se sastanci lidera EU pretvorili u „ratne savjete”. Istovremeno, generalni sekretar NATO-a Mark Rute poziva na brže naoružavanje, dok britanski ministar oružanih snaga Al Karns tvrdi da se „sjenka rata nadvija nad Evropom”.
Dok se podrška Kijevu nastavlja, u Evropi se sve jasnije otvara pitanje da li je sadašnji kurs Brisela održiv za države koje plaćaju visoku ekonomsku cijenu sankcione politike.
Besplatnu Android aplikaciju portala SrpskaCafe preuzmite ovdje.