Dok građani Srbije na 1.000 evra uplate plaćaju minimalne provizije, u BiH banke uzimaju i do 53 evra.
Milionska šteta nanosi se i privredi, a rješenje koče neusvojeni zakoni.
Bosna i Hercegovina još uvijek nije dio SEPA-e, jedinstvenog prostora plaćanja u evrima, zbog čega privreda i građani trpe milionske štete.
Platni sistem u zemljama članicama SEPA-e, a njih je 41 uključujući i susjednu Srbiju, funkcioniše uz znatno povoljnije provizije.
Šta znači biti zemlja članica SEPA-e najbolje pokazuje primjer uplata iz inostranstva.
Šokantna razlika u provizijama: BiH protiv Srbije
Ako vam neko uplati, recimo, 1.000 evra koje ćete podići u bankama u BiH, platićete 7 evra bankarske provizije. Međutim, pravi problem nastaje kod troškova posrednika. Na istu cifru u BiH ćete platiti i trošak banke posrednika od 46 evra, dok u Srbiji taj trošak uopšte ne postoji.
Konačna računica je poražavajuća: ukupne provizije koje će vam banke naplatiti od vašeg novca u BiH iznose 53 evra, dok se u Srbiji one kreću od tek 2 do 7 evra. To znači da ćete od 1.000 poslanih evra u BiH primiti 947, a u Srbiji čak 998 evra.
Politika ispred interesa građana
Razlog za ovakvo stanje je političke prirode – Republika Srpska i Federacija BiH nisu usvojile set zakona neophodan da bi BiH postala dio jedinstvenog prostora plaćanja u evrima.
Poslanik PDP-a u Narodnoj skupštini Republike Srpske Slaviša Marković podsjeća da je prošle godine iz dijaspore u Srpsku uplaćeno tri milijarde evra, a vlast je, umjesto da ih oslobodi naknada, taj novac praktično oporezovala trostruko.
– Uporedite samo BiH i Srbiju. U Srbiji 7 evra provizije na 1.000 evra, a u BiH 53 evra. To je sramota – kaže Marković i upozorava da je Narodna skupština Republike Srpske zasjedala i subotom i nedjeljom kada je trebalo izglasati zakone koji bi omogućili osobama sa crnih lista da primaju plate, a kada treba pomoći građanima i privredi, to vlast ne zanima.
Privreda gubi preko 100 miliona maraka godišnje
Osim građana, na udaru su i izvoznici. Profesor Ekonomskog fakulteta u Istočnom Sarajevu, Predrag Mlinarević, podsjeća da preko 70% izvoza iz BiH ide u zemlje Evropske unije, te da naši privrednici snose ogromne troškove.
– Troškovi su veći i naplate potraživanja traju duže. Sve to prema nekim procjenama na godišnjem nivou naše privrednike košta preko 100 miliona maraka – kaže Mlinarević i dodaje da bi taj novac mogao biti iskorišten za investicije umjesto za nepotrebne naknade.
Prijetnja “sive liste” MANIVAL-a
Ekonomista Milenko Stanić potvrđuje da nepristupanje SEPA sistemu direktno smanjuje konkurentnost domaće privrede na evropskom tržištu.
– BiH ima jasne obaveze koje treba da ispuni kako bi postala dio jedinstvenog evropskog platnog prostora ali, kao i obično, te obaveze ne ispunjava – podsjeća Stanić.
On dodatno upozorava da je BiH sve bliže stavljanju na sivu listu MONEYVAL, što će dodatno otežati platni sistem. To bi značilo da ćemo biti označeni kao zemlja sa rizikom od pranja novca i finansiranja terorizma, što povlači rigorozne kontrole svih novčanih tokova ka BiH.
Besplatnu Android aplikaciju portala SrpskaCafe preuzmite ovdje.