Evropljani sve više žele da se oslone na sebe, a ne na Sjedinjene Američke Države kada je riječ o odbrani, ali postoje ozbiljne sumnje da li je to moguće, pokazuju rezultati anketa kompanije „Pablik Ferst“ u saradnji sa portalom „Politiko“, sprovedene u junu u 24 zemlje Evropske unije.
Istraživanje je pokazalo da bi za 40 odsto ispitanika bilo prihvatljivo da se njihova zemlja osloni na Evropu kada je riječ o vojnoj pomoći, dok je samo 14 odsto bilo otvoreno za pomoć zemalja van Evrope, poput SAD.
„Evropljani se osjećaju manje bezbjedno i vjeruju da su SAD manje pouzdane. Da li to podrazumijeva i spremnost da se suoče sa nekim od akutnih kompromisa koje će podrazumijevati autonomniju evropsku odbranu, a posebno potrebu za većim investicijama koje nisu nužno usmjerene na firme u njihovoj zemlji, ostaje otvoreno pitanje“, rekao je direktor kompanije „Pablik Ferst“ Anand Menon.
Građani EU podijeljeni su, međutim, oko pitanja sposobnosti Evrope da ih brani, pri čemu je 41 odsto reklo da je spremna za to, dok je 43 odsto reklo da nije.
Postoje još veće sumnje u vezi sa nacionalnom odbranom, gdje 58 odsto ispitanika smatra da njihova zemlja nije spremna da se brani, a samo 27 odsto misli da jeste.
Anketa dolazi u trenutku kada administracija predsjednika SAD Donalda Trampa dovodi u pitanje garanciju kolektivne odbrane NATO-a, prijeti da će anektirati dansku teritoriju Grenland i istovremeno smanjuje obim američkih vojnih sredstava dostupnih NATO-u i povlači dio trupa iz Njemačke.
Prema Članu 5 NATO-a, sve 32 članice, uključujući SAD i Kanadu, obavezane su da odgovore ako neka članica bude napadnuta.
Istovremeno, mnogi visoki obavještajni i vojni zvaničnici strahuju da bi Rusija mogla da napadne neku evropsku zemlju do kraja decenije.
Bijela kuća vrši pritisak na evropske zemlje da potroše više na odbranu, a to će vjerovatno biti tema na samitu NATO-a sljedeće nedjelje u Ankari, kao i da preuzmu veći dio konvencionalnog odbrambenog tereta kontinenta, navodi „Politiko“.
Uprkos sumnjama u posvećenost SAD, većina evropskih zemalja i dalje kupuje ključne sisteme naoružanja od Amerike i oslanja se na ključne američke kapacitete poput obavještajnih podataka, svemirskih sredstava i snabdijevanja gorivom u vazduhu.
Međutim, 46 odsto ispitanika složilo se da evropske zemlje treba da proizvode sopstvenu odbrambenu opremu, čak i ako to povećava troškove.
Stanovnici zemalja na prvoj liniji fronta blizu Rusije, uključujući baltičke države, Rumuniju i Bugarsku, su među onima koji su izrazili najveće sumnje u svoju sposobnost da se brane bez spoljne pomoći.
Vlade tih zemalja snažno podržavaju NATO i većina želi da SAD zadrže trupe u Evropi.
Finska je bila izuzetak, sa velikom većinom od 76 odsto anketiranih koji su uvjereni da je njihova zemlja spremna da se brani.
Finska, nova članica NATO-a, ima snažan program regrutovanja i dobro naoružanu vojsku koja se obučava za ruski napad.
U 18 zemalja, većina ispitanika je rekla da je u redu da se njihova zemlja oslanja na Evropu kako bi osigurala dovoljno jaku vojsku za odbijanje napada.
Finska, Francuska, Poljska, Bugarska, Rumunija i Grčka bile su jedine zemlje u kojima je većina ispitanika rekla da bi njihove zemlje trebalo da budu u stanju da se bore same.
Evropska unija ima ograničene odbrambene moći, ali blok pokušava da navede zemlje članice da finansiraju i zajednički kupuju oružje kako bi prevazišla fragmentaciju u vojnoj industriji.
Postoje priče o eventualnom stvaranju evropske vojske, ali takva perspektiva je veoma daleka, ako se uopšte dogodi, navodi „Politiko“.
Programi koje finansira EU, kao što je program SAFE kredita za oružje od 150 milijardi evra, ograničavaju učešće zemalja koje nisu članice Unije, zbog čega SAD negoduju.
Glas Srpske
Besplatnu Android aplikaciju portala SrpskaCafe preuzmite ovdje.