Novi toplotni talas već se stvara nad Atlantikom i prijeti da donese ekstremne temperature širom kontinenta, zbog čega je Svjetska zdravstvena organizacija (SZO) sazvala hitan, vanredni sastanak sa predstavnicima 41 države članice.
Regionalni direktor SZO za Evropu, dr Hans Henri P. Kluge, dramatično je upozorio da se u Portugalu i južnoj Španiji ove sedmice očekuje čak 43 °C, dok se Francuska i zemlje Beneluksa ubrzano pripremaju za udar.
Više od 130 učesnika sastanka jasno pokazuje da države ekstremne vrućine napokon počinju da tretiraju kao izvanrednu javnozdravstvenu krizu, a ključno pitanje sastanka bilo je: šta smo naučili iz dosadašnjih talasa i jesmo li uopšte spremni za ono što tek dolazi?
Pola Evrope potpuno nespremno i nema nikakav plan za spasavanje života
– Odgovori država pokazali su stvaran napredak, ali i propuste koje si jednostavno ne možemo priuštiti. Nacionalni akcioni planovi za odbranu od vrućine doslovno spasavaju živote. Zemlje koje ih imaju reagovale su brzo i koordinisano – istakao je dr Hans Henri P. Kluge, navodeći pozitivne primjere iz nekoliko država.
Italija tako prati smrtnost u 45 gradova i dobija podatke u realnom vremenu, Španija uspješno sarađuje sa medijima oko komunikacije rizika, dok su Austrija, Belgija i Francuska uspjele da rasterete svoj zdravstveni sistem. Međutim, direktor SZO je upozorio na poražavajuću činjenicu i najveći propust u cijeloj priči.
– Najalarmantniji propust je taj što niti pola zemalja evropske regije uopšte nema nacionalni akcioni plan za zaštitu zdravlja od ekstremnih vrućina. Mnogi ljudi i dalje uopšte ne prepoznaju da su lično ugroženi, čak i kada se aktivira crveni alarm – oštar je direktor SZO.
Spora birokratija koči reakciju, a ugroženi ostaju bez pomoći
Tokom sastanka države su prijavile da im hronično nedostaje klimatizovanih javnih skloništa. Poseban problem, prema riječima zvaničnika, predstavlja spora birokratija jer u pojedinim zemljama proglašenje toplotnog talasa kasni zbog proceduralnih razloga, što ozbiljno usporava reakciju zdravstvenih službi na terenu.
Hans Henri P. Kluge naglašava da širom Evrope domovi za starije, beskućnici i socijalno izolovani građani i dalje redovno ostaju izvan dometa pomoći, te da kompletna zdravstvena infrastruktura mora postati znatno otpornija na klimatske promjene.
Ekstremna vrućina je bezbjednosna prijetnja, a ne problem jednog sektora
Ipak, sastanak je pokazao i jedan važan pozitivan pomak – države su konačno počele da povezuju službe za vanredne situacije, urbaniste i ministarstva zdravlja i okoline.
– Ta koordinacija unutar vlada – izgrađena oko zajedničkog priznanja da je ekstremna vrućina prijetnja zdravstvenoj bezbjednosti, a ne problem samo jednog sektora – jedna je od najvažnijih promjena koje smo vidjeli. SZO će sada prikupiti sve lekcije i staviti ih na raspolaganje za sve 53 države članice, a spremni smo pružiti i direktnu tehničku podršku svima koji žele da ojačaju svoje sisteme – naveo je Kluge.
– Sada radimo na dvije fronte: moramo hitno popraviti ono što je zakazalo proteklih sedmica prije nego što stigne novi toplotni talas, ali i izgraditi zdravstvene sisteme koji su dugoročno spremni za ekstremne vrućine – zaključio je regionalni direktor SZO.
Besplatnu Android aplikaciju portala SrpskaCafe preuzmite ovdje.