Ni u čemu nema istine kao u dobrom vicu. A vic kaže, izveo otac vampir sina vampira na prvi let. I lete oni tako i otac govori: – Vidiš sine, sletjećemo u onaj grad i posisati krv dvojici-trojici, pa ćemo onda sletjeti u onaj drugi grad i posisati krv dvojici-trojici, pa onda u onaj treći, pa i tamo jednom-dvojici… Sluša ga sin vampir začuđeno, pa priupita: – Pa tata, zašto tako?! Zašto ne sletimo u jedan grad, posisamo svima krv i završimo priču?! Pa sine, mi smo vampiri, nismo bankari – odgovara mu otac.
Svako od običnih građana, kao i poslovnih ljudi koji grcaju u kreditima sigurno će se sa gorčinom nasmijati na ovo. Ipak, prije desetak dana Adikko banka je jedinstvenim primjerom pokazala da bankari znaju biti humani, bar koliko i vampiri iz vica. Ponukani teškom životnom pričom porodice Radijana i Dragane Đukić iz Kuljana kod Banjaluke koji su prije nepunih godinu dana saznali da njihov dvoipogodišnji sin Jovan boluje od leukemije, nakon čega je i glava porodice Radijan jedva preživio pucanje srčane aorte, iz banke su odlučili da ovoj porodici otpišu cjelokupan stambeni kredit u iznosu od 82 000 KM. Mogu zlobnici komentarisati da je ovaj potez Adikko banke čisti marketinški potez, ali i ako je tako, opet je za pohvalu. Iz prostog razloga što nisu morali to da urade, jer su se mogli voditi bankarskom praksom sisanja do posljednjeg feninga i niko ih zbog toga ne bi kritikovao ili stavio na stub srama.
Elem, činjenica je da se svako namršti na sam pomen kredita, ali skoro sam prisustvovao jednom zanimljivom razgovoru koji baca malo drugačije svjetlo na kreditnu zaduženost ogromne većine građana. A razgovor je tekao na sljedeći način. Jedan učesnik kafanskog razgovora, zabrinut pooštravanjem tenzija i huškačkom retorikom, priupita „hoće li biti rata, jer mu sve miriše na 1992. godinu?!“ Na to mu drugi odgovara kontrapitanjem: – Jesi li imao kredit 1992. godine? Nisam! Jesi li znao ikoga da je imao? Pa nisam! A znaš li sad ikoga da nema kredit? Pa ne znam! Pa druže moj, zar ti nije jasno da su ratni ciljevi postignuti, jer smo svi zaduženi do grla i zar očekuješ da će banke dozvoliti da se zarati, pa da im ne možemo vraćati kredite. O ratu govore oni koji su odgovorni za to što ljudi nemaju od čega da vraćaju rate, je l’ ti jasno!
Sluša ga pažljivo onaj prvi, malo se zamisli i iskreno, da ne može iskrenije odgovori: – Ma u pravu si ti, ali ja bih volio da se zarati samo da ne moram više da vraćam kredit!
Poslije ovakvog razgovora, potez Adikko banke koji je za pohvalu, ipak predstavlja samo izuzetak koji potvrđuje pravilo i istinu iz vica sa početka ovog teksta o vampirskom karakteru bankara.
Darko Momić
Stavovi izneseni u kolumnama objavljenim na portalu SrpskaCafe.com pripadaju autorima i ne odražavaju nužno stav redakcije.
Besplatnu Android aplikaciju portala SrpskaCafe preuzmite ovdje.