Kivi je malo, zeleno voće kiselkastog i osvježavajućeg ukusa, ali njegova nutritivna vrijednost daleko je veća nego što mnogi misle. Bogat je vitaminom C, sadrži vlakna i antioksidanse, a može biti koristan dodatak ishrani tokom cijele godine, posebno u periodima kada želimo da unesemo više vitamina i minerala.
Iako se često koristi kao dodatak voćnim salatama i desertima, kivi je odličan i kao samostalna užina, a može se kombinovati sa jogurtom, zobenim pahuljicama ili drugim voćem.
Jedan kivi može zadovoljiti veliki dio dnevnih potreba za vitaminom C
Jedna od najpoznatijih prednosti kivija jeste visok sadržaj vitamina C. Ovaj vitamin doprinosi normalnoj funkciji imunološkog sistema, učestvuje u stvaranju kolagena i pomaže tijelu da apsorbuje željezo iz hrane biljnog porijekla.
U zavisnosti od veličine i sorte, jedan kivi može sadržavati značajnu količinu vitamina C, a dva ploda često mogu zadovoljiti ili premašiti preporučeni dnevni unos za odrasle.
Zbog toga je kivi praktičan izbor za sve koji žele da raznovrsnom ishranom unesu više ovog važnog vitamina.
Pomaže probavi i može ublažiti zatvor
Kivi sadrži prehrambena vlakna koja doprinose normalnom radu probavnog sistema. Istraživanja ukazuju da redovna konzumacija kivija može pomoći u povećanju učestalosti pražnjenja crijeva kod osoba koje imaju problem sa zatvorom.
Osim vlakana, kivi sadrži i enzim aktinidin, koji pomaže u razgradnji određenih proteina. Ipak, njegovo djelovanje ne znači da kivi može zamijeniti uravnoteženu ishranu ili liječenje probavnih tegoba.
Dobar izbor za zdravlje srca
Kivi sadrži kalijum, mineral koji doprinosi normalnom funkcionisanju mišića i nervnog sistema, kao i održavanju normalnog krvnog pritiska.
Njegova vlakna i antioksidansi takođe su dio nutritivnog sastava koji može podržati zdravu ishranu usmjerenu na očuvanje zdravlja srca i krvnih sudova.
Ipak, samo konzumiranje kivija ne garantuje prevenciju srčanih bolesti. Najveću korist donosi u kombinaciji sa raznovrsnom ishranom, fizičkom aktivnošću i drugim zdravim navikama.
Da li je bolje jesti zeleni ili žuti kivi?
Zeleni kivi
Ima osvježavajući, blago kiselkast ukus i obično sadrži više vlakana od žutog kivija. Dobar je izbor za osobe koje žele da povećaju unos vlakana i podrže probavu.
Žuti kivi
Obično je slađi, blažeg ukusa i kod mnogih sorti sadrži više vitamina C nego zeleni. Dobar je izbor za one koji preferiraju slađe voće.
Obje vrste mogu biti dio zdrave ishrane, a najbolji izbor je ona koju najradije jedete.
Kada je najbolje jesti kivi?
Kivi se može jesti u bilo koje doba dana. Možete ga pojesti za doručak, između obroka ili uveče, kao laganu užinu.
Ne postoji univerzalno najbolje vrijeme za konzumaciju. Mnogo je važnije da ga redovno uključujete u raznovrsnu ishranu nego da ga jedete u tačno određeno doba dana.
Plod možete jesti kašikom nakon što ga prepolovite ili ga oguliti i isjeći na komade. Kora kivija je takođe jestiva, ako je plod dobro opran i ako vam njena tekstura odgovara.
Ko treba da bude oprezan?
Iako je kivi zdrav za većinu ljudi, kod nekih može izazvati alergijsku reakciju. Osobe koje osjete svrab ili oticanje usana, jezika i grla nakon konzumacije treba da prestanu da ga jedu, a kod otežanog disanja ili ozbiljnog oticanja potrebno je odmah potražiti hitnu medicinsku pomoć.
Kod osjetljivih osoba kiselost kivija može izazvati i nelagodu u ustima ili pogoršati simptome refluksa.
Koliko kivija je dovoljno dnevno?
Za većinu zdravih odraslih osoba, jedan do dva kivija dnevno mogu biti jednostavan način da povećaju unos voća, vitamina C i vlakana. Ipak, ne postoji obavezna dnevna količina koja odgovara svima.
Kivi nije čudotvorna namirnica, ali je zbog svog nutritivnog sastava odličan dodatak svakodnevnoj ishrani.
Besplatnu Android aplikaciju portala SrpskaCafe preuzmite ovdje.