EX YU

Temperatura u regionu povećava se stepen brže nego u svijetu

Baš kao u Njujorku i u Beogradu su Ujedinjene nacije organizovale “Razgovore o klimatskim promjenama”, uoči velikog klimatskog samita u Glazgovu.

Srbija planira da ubrza prelazak na cirkularnu ekonomiju, poručuju iz Vlade, i da do 2030. godine za 33 odsto smanji emisiju gasova sa efektom staklene bašte, tri puta više nego što se obavezala Pariskim sporazumom.

Prosječna temperatura u našem regionu se povećava za čak stepen brže nego u svijetu. Ukoliko se ništa ne preduzme, do kraja vijeka može se očekivati povećanje temperature i do četiri stepena.

– Program prilagođavanja klimatski otpornog društva je ono što je važno, svakako svi treba da vidimo kako da se prilagodimo tome i da težimo tome naročito kada govorimo o ugroženim i ranjivim kategorijama, pre svega o vodoprivredi, šumarstvu, javnom zdravlju. Trudićemo se da damo maksimalni doprinos i da sve ono što se očekuje od Srbije uradimo u narednom periodu, kako bi postali polovinom veka niskougljenično društvo – istakla je Irena Vujović, ministarka zaštite životne sredine.

U posljednje dvije decenije, usljed suša i poplava Srbija je pretrpjela štetu od šest milijardi dolara.

– Ujedinjene nacije pozivaju Srbiju da poveća ambicije kada je riječ o smanjenju ugljenika do 2030. godine, odnosno da bude potpuno ugljenično neutralna do 2050. godine – istakala je Fransoaz Žakob, stalna koordinatorka UN u Srbiji.

Neophodno je omogućiti postepen prelaz sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije, uz obaveznu računicu ekoloških i klimatskih troškova investicija.

U Velikoj Britaniji je, na primjer, u posljednje tri decenije smanjena emisija ugljenika za 44 odsto, uz istovremeni rast privrede od 78 odsto, i otvorenih 400 000 radnih mjesta u zelenoj ekonomiji.

– Klimatske promjene su najozbiljniji izazov sa kojim se danas suočavamo. Pozivamo na ambiciju i akciju svih. I od Srbije – rekla je Šan Maklaud, ambasadorka Velike Britanije u Srbiji.

EU planira da do sredine vijeka bude klimatski neutralna, a to se očekuje i od Srbije.

– Finansije su dostupne, ali je problem kako realizovati projekte na terenu. Želio bih da apelujem na bolju koordinaciju kada se radi o sprovođenju projekata i korišćenju sredstava – rekao je Nikola Bertolini, šef za saradnju Delegacije EU.

Evropska unija je namijenila devet milijardi dolara bespovratne pomoći za zelenu transformaciju privrede i javnog sektora u regionu.

RTS

Besplatnu Android aplikaciju portala SrpskaCafe preuzmite ovdje.

Možda vas zanima

Sakib Mahmuljin na crvenoj potjernici Interpola

DB

Sudija traži izuzeće u predmetu “Respiratori” zbog “medijskog terorizma”

DB

Dodik sa Varheljijem: Srpska za evropske integracije; Očekujemo kandidatski status u decembru

BS

Građanima nije svejedno: Evo zašto se crni dim svaki dan vijori iznad UKC Srpske

SB

Trivić: U Srpskoj od 1. decembra poskupljuje hljeb za deset pfeninga (FOTO/VIDEO)

BS

Spasio djevojku iz hladne Bosne: Pitao sam je zašto to radiš

BS

Predaj komentar

Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne i stavove portala srpskacafe.com. Molimo sve korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja. Zadržavamo pravo da obrišemo komentar bez prethodne najave i objašnjenja.

Ova stranica koristi kolačiće kako bi osigurali bolje korisničko iskustvo. Nastavkom korištenja pretpostavićemo da ste saglasni sa primanjem kolačića. Prihvati Pročitaj više