Većina ima neku vrstu anksioznost s vremena na vrijeme, ali hronična anksioznost može značajno da ometa kvalitet života.
Iako je najpoznatija po promjenama u ponašanju, anksioznost takođe može da ima ozbiljne posljedice na fizičko zdravlje.
Efekti anksioznosti na tijelo
Anksioznost je normalan dio života. Možete da osjetite ova neprijatna osjećanja pred važan razgovor, posao ili razne vrste provjera. Kratkoročno, anksioznost povećava disanje i otkucaje srca, koncentrišući protok krvi u mozak. Ovaj fizički odgovor vas priprema da se suoči sa nekom intenzivnom situacijom.
Međutim, ako postane previše intenzivan, možda ćete da počnete da osjećate vrtoglavicu i mučninu. Pretjerano ili uporno stanje anksioznosti može da ima velike efekte na fizičko i mentalno zdravlje.
Anksiozni poremećaji mogu da se jave u bilo kojoj fazi života, ali obično počinju u srednjim godinama. Veća je vjerovatnoća da će žene imati anksiozni poremećaj nego muškarci, kaže Nacionalni institut za mentalno zdravlje (NIMH). Stresna životna iskustva takođe mogu da povećaju rizik od anksioznog poremećaja. Simptomi mogu da počnu odmah ili godinama kasnije, piše Healthline.
Centralni nervni sistem
Dugotrajna anksioznost i napadi panike mogu da uzrokuju da naš mozak redovno oslobađa hormone stresa. Ovo može da poveća učestalost simptoma kao što su glavobolja, vrtoglavica i depresija. Kada se osjećate anksiozno i pod stresom, mozak preplavljuje nervni sistem hormonima i hemikalijama dizajniranim da vam pomognu da odgovorite na pretnju. Adrenalin i kortizol su jedni od njih. Iako je korisno za povremene događaje visokog stresa, dugotrajno izlaganje hormonima stresa može dugoročno da bude štetnije po fizičko zdravlje. Na primjer, dugotrajna izloženost kortizolu može da doprinese povećanju tjelesne težine.
Kardiovaskularni sistem
Anksiozni poremećaji mogu da izazovu ubrzan rad srca i bol u grudima. Takođe možete da imate povećan rizik od visokog krvnog pritiska i srčanih oboljenja.
Sistemi za varenje
Anksioznost takođe utiče na vaš sistem za varenje. Možda imate bolove u stomaku, mučninu, dijareju i druge probleme sa varenjem upravo zbog anksioznosti. Anksioznost možda dodvede i do gubitka apetita.
Imuni sistem
Anksioznost pokreće reakciju na stres i pravi “poplavu” hormona, poput adrenalina, u vaš sistem. Kratkoročno, ovo povećava puls i brzinu disanja, tako da mozak može da dobije više kiseonika. Ovo vas priprema da na odgovarajući način reagujete na intenzivnu situaciju. Uz povremeni stres, tijelo se vraća u normalno funkcionisanje kada stres prođe, ali ako se stalno osjećate uznemireno i pod stresom ili to traje dugo, tijelo nikada neće dobiti signal da se vrati u normalno funkcionisanje. Ovo može da oslabi imuni sistem, čineći vas ranjivijim na virusne infekcije i česte bolesti.
Novosti
Besplatnu Android aplikaciju portala SrpskaCafe preuzmite ovdje.