Ilegalna trgovina na internetu je postala raj za švercere, a to se odnosi i na šverc rezanim duvanom, cigarama i drugim duvanskim proizvodima. Jedan od uzroka za to jeste što je trgovina na internetu vrlo neuređena u Bosni i Hercegovini.
Ilegalno se trguje na različitim internetskim stranicama kao i na društvenim mrežama. Upravo na društvenim mrežama postoji veći broj grupa namijenjenih za trgovinu. Komunikacija preko njih je efikasna, a komunikatori mogu da zaštite identite. To se najčešće čini stvaranjem zatvorenih grupa.
Proizvodi se najčešće isporučuju u malim količinama kako se ne bi privlačila pažnja. Nezakonita trgovina na internetu je imala zamah i prije pandemije koronavirusa, ali ju je pandemija dodatno podstakla. Kako se čini, sve ukazuje na to da bi je moglo biti još više.
Anketa
Koliki je obim ilegalne trgovine duhanom i duhanskim proizvodima pokazuju i podaci iz ankete iz marta ove godine, a koja se odnosi na najpopularniju društvenu mrežu u BiH “Fejsbuk”.
Prema ovoj anketi, u kojoj je učestvovalo više od 800 federalnog portala, njih 375 ili 45 odsto je istaklo da na “Fejsbuku” ima najviše ponuda za trgovinu navedenim proizvodima. Više od 250 posjetilaca ili 30 odsto je istaklo da su ponude najviše prisutne na skoro svakoj internet stranici, dok je više od 200 ili 25 odsto naglasilo da su ponude najviše prisutne na raznim internetskim oglasima. Nerijetko se ilegalna trgovina i reklamira.
Na evropskim granicama zaplijeni se 56 odsto falsifikovanih proizvoda koji su bili predmet trgovine na internetu.
Izdvojeni podaci posljedica su i toga što je u BiH onlajn trgovina poprilično neuređena oblast.
Podaci asocijacije za onlajn trgovinu
Pitanjima internetske trgovine bave se i u eCommerce Asocijaciji u BiH koju su osnovali stručnjaci iz oblasti bankarstva, platnih sistema, prava, logistike i dostavnih kompanija. Tržište poboljšavaju edukacijama i mentorstvom – konkretnom podrškom onima koji žele učestvovati u onlajn trgovini u BiH.
Podaci ove Asocijacije pokazuju da je vrijednost trgovinskog prometa na internetu prošle godine porasla za čak 31 odsto, te da je rast transakcija preko interneta iznosio nevjerovatnih 370 odsto.
– Onlajn trgovine, koje prodaju preko interneta, nisu registrovane kao pravna lica, te ne izdaju fiskalne račune za prodate proizvode ili artikle. Smatraju se kao onim koje rade van zakonskog okvira. Trenutno ne postoje tačni podaci o broju onlajn trgovina ovog tipa, s obzirom na to da se otvaraju bez bilo kakve registracije i iz plaćanje pouzećem te nije moguće pratiti njihove finansijske promete niti poslovanje – naglasili su iz Asocijacije.
Napomenuli su da su legalni internetski prodavači registrovani kao pravna lica, da u bankama imaju otvorene račune, te da omogućuju kartično plaćanje preko webshopa. Zakonom su obavezani da prilikom svake prodaje moraju izdati fiskalni račun.
– Online trgovine, koje strane banke, globalni platni sistemi i payment provajderi nisu provjerili te samim tim nisu registrovane kao onlajn trgovine, u najvećem broju slučajeva ne izdaju fiskalne račune. Sve veće i ozbiljnije platforme za onlajn trgovinu posluju po zakonu i imaju validne sigurnosne norme, te omogućuju transparentne metode plaćanja – dodaju oni.
U eCommerce Asocijaciji su potvrdili da su upravo društvene mreže najčešće sredstvo nezakonite prodaje.
– Često se ilegalna prodaja dešava na društvenim mrežama na kojima se nude proizvodi sumnjivog kvaliteta i nepoznatog porijekla. Potrošači, koji kupuju na internetu, svoja prava mogu ostvariti samo ako transakcije obavljaju u legalnim tokovima. O tome kako se zaštititi i kako sigurno kupovati, tim iz eCommerce Asocijacije u Bosni i Hercegovini je ponudio nekoliko savjeta na svojoj platformi – ukazali su oni.
Osvrnuli su i na pitanje regulacije, tj. suzbijanje ilegalne trgovine na internetu.
– Zbog nedostatka odgovarajuće legislative, kojom bi se definisala onlajn trgovina i poslovanje u BiH, ne postoji subjekat koji bi spriječio ovaj oblik ilegalne trgovine – zaključili su oni.
Klix
Besplatnu Android aplikaciju portala SrpskaCafe preuzmite ovdje.