Kazahstan će transportovati naftu u Njemačku ruskim naftovodom “Družba”. Ova država je obezbijedila odobrenje Rusije da koristi njihovu infrastrukturu za isporuku 300.000 tona “crnog zlata” kupcima u Njemačkoj u prvom kvartalu ove godine.
To je saopštila njihova nacionalna kompanija “Kaztrans oil”, a prenosi američka novinska kuća, Eurasianet, koja analizira dešavanja u azijskim zemljama.
Šef analitičke veb-stranice “Enerdži monitor”, Nurlan Žumagulov, u decembru je ocijenio da bi Kazahstan mogao tražiti da iz Rusije uveze količinu nafte koja je srazmerna onoj koju šalje u Evropu i da bi to crno gorivo moglo da bude poslato u domaće rafinerije.
Kako srpski stručnjaci ukazuju, ovaj dogovor omogućava i da ruska nafta nastavi da teče ka Njemačkoj, umesto kazahstanske, jer je Evropa i do sada nalazila način da zažmiri na porijeklo ove sirovine.
Podsjetimo, većina članica EU se izjasnila da neće kupovati crno zlato iz Rusije u nastojanju da nanese finansijsku štetu Moskvi. Ipak, u praksi je sve više pokazatelja da se ti principi krše. Podsjetimo, od 5. decembra je na snazi i embargo EU na uvoz ruske nafte koja stiže morskim putem, ali je naftovod “Družba” izuzet od sankcija. Međutim, Srbija, koja se snabdijeva preko hrvatskog naftovoda “Janaf”, nije izuzeta i nije joj dozvoljeno da kupuje crno zlato iz Rusije.
Ruska nafta zaobilazi sankcije: Brodovi se okupe uz obalu Afrike, ugase GPS…
Mogućnost da Srbija bude pošteđena zvanično je “minirala” Hrvatska. I dogovor Beograda i Budimpište, postignut polovinom oktobra, o izgradnji naftovoda koji bi Srbiji omogućio da se priključi na “Družbu”, odmah je naišao na neodobravanje pojedinih zapadnih diplomata i analitičara. Oni su poručili da u pogledu snabdijevanja energentima naša zemlja treba da se odmakne od Rusije.
Stručnjak za energetiku Miloš Zdravković ukazuje da drugi aršini važe za Srbiju, i da su propisi EU pravljeni za “sitnu ribu” i podseća da nije mogao da se izgradi ni “Južni tok”, a mogao je “Sjeverni tok”. Govoreći o mogućnosti da Kazahstan umjesto svoje, transportuje rusku naftu u Njemačku, on ukazuje da se to može očekivati.
– Naravno da će svi da zažmire kada zatreba, pa to već rade – ukazuje Zdravković.
– Saudijska Arabija kupuje rusku naftu i preprodaje je u Evropi. Ta zemlja bar ima crno zlato. Ali Turska i Egipat su u 2022. izvozili na evropsko tržište naftu, a nemaju je dovoljno, oni su uvoznici – dodaje Zdravković.
Moramo da imamo alternativu
Savjetnik za energetiku u PKS, Ljubinko Savić, ističe da Srbiji mora da radi na alternativnim pravcima snabdijevanja naftom, kako bi obezbijedila energetsku sigurnost. On ocjenjuje da Evropa polazi sa nivoa sile i da diktira pravila, ali da je sama nedoslijedna u njihovoj primjeni i da mijenja odluke.
– Naša zemlja ima rafineriju koja sa instalisanim kapacitetima može da podmiri potrebe našeg tržišta za derivatima – navodi Savić.
– Mi proizvodimo oko 20 odsto domaće nafte, a oko 80 procenata zavisimo od uvoza. Zato su veoma bitni ključni infrastrukturni koridori snabdevanja, kao što je “Janaf” i potencijalni naftovod ka Mađarskoj ili prema Draču preko Sjeverne Makedonije – dodaje Savić.
b92
Besplatnu Android aplikaciju portala SrpskaCafe preuzmite ovdje.