Ko god je vlastima, čitaj Miloradu Dodiku, dao ideju da poslije više od dvije decenije ponovo kriminalizuje klevetu taj ne misli dobro ni vlastima, ni Miloradu Dodiku i što je mnogo značajnije i što je veće i od vlasti i od Milorada Dodika – ne misli dobro Republici Srpskoj. Tačka.
A ko god je pisao Nacrt izmjena i dopuna Krivičnog zakonika Republike Srpske, konkretno glavu XVIIa koja govori o „Krivičnim djelima protiv časti i ugleda“ taj ne misli uopšte. Tačka.
O samom tekstu zakona i nomotehničkim stvarima, sud treba da da struka, a neki koji misle svojom glavom, a ne novčanikom, već su dali svoj sud i rekli da je zakon katastrofalan. Dakle, ne bavim se tim pravnim aspektima, što ne znači da ne mogu reći da je sinoćnji javni nastup profesorice Milijane Buha bio jadan i da je jedino opravdanje za gro onoga što je rekla u odbranu zakona to što ona ne može i ne smije da kaže ništa PROTIV onoga ZA što su javno njen mentor Miloš Babić i njen… bivši šef u Visokom sudskom i tužilačkom savjetu Milan Tegeltija. Tačka.
Ali kada je riječ o motivima i krajnjim ciljevima tvoraca ideje o kriminalizaciji klevete, valja reći nekoliko stvari. Ako je nakaradni nacrt zakona sklepan kako bi protivnici zakona alarmirali najznačajnije međunarodne adrese samo sa ciljem da „stranci“ dođu Dodiku na noge sa zahtjevom da povuče zakon, a da onda on istrguje nešto u svoju korist, onda je to drugi par opanaka. Ali biće da od toga nema ništa, jer među onima za koje se sumnja da stoje iza cijele ideje ne vidim nikoga ko je sposoban da strateški razmišlja. Tačka.
Ipak, sve to ne znači da se sve na kraju neće završiti baš na takav način, jer je Milorad Dodik ne jednom pokazao da mu je napraviti politički salto kao uvrijediti novinare. Ni po muke. Uostalom, šta ako izađe i kaže: – „Evo povlačimo zakon i idemo u široku javnu raspravu i konsultacije, prije svega sa novinarskom zajednicom sa ciljem da dođemo do prihvatljivog rješenja, ali ne odustajemo od namjere da sankcionišemo one koji truju javni prostor i pišu neistine“. Ovakvim potezom niko dobronamjeran ne bi bio gubitnik. Tačka.
Kao gubitnici bi se osjećali samo oni za koje se sumnja da stoje iza cijele ideje, a koji kao što se vidi na Dodika imaju uticaj i to loš. Ako smo se složili da nisu sposobni da strateški razmišljaju, onda ćemo se složiti i da u jeku napada na Milorada Dodika zbog njegove „neutralne proruske“ politike, jedna ovakva ideja i predlaganje zakona koji je izazvao ovakve reakcije neće nimalo pomoći ni Miloradu Dodiku lično, a ni poziciji Republike Srpske, jer će na zapadu njenu zastavu nastaviti da posmatraju naopako. Što nije dobro, ali to ne vide oni kojima je kao Dodikovim savjetnicima i neformalnim savjetnicima upravo to posao. Tačka.
Da zaključim, nedopustivo je da svako piše ili govori šta hoće bez ikakve odgovornosti i da blati ljude bez ikakvih dokaza i tu je Dodik u pravu. Ali nije u pravu, da ne kažem nešto gore, kada naziva spodobama one koji to najglasnije govore i koji su svojim dugogodišnjim radom pokazali da se drže profesionalnih standarda. Uostalom, sam Dodik je rekao „vi ste poznati po tome što objavljujete istinite stvari“ kada je šef Predstavništva RS u Moskvi Duško Perović otvoreno prijetio uredniku Capitala. A Okružno tužilaštvo u Banjaluci u tim otvorenim prijetnjama nije našlo nikakvo krivično djelo i obustavilo je istragu protiv Perovića. I neko sad treba da nas ubjeđuje da će se tužioci ponašati profesionalno i braniti slobodu govora. Nemojte nas zajebavati.
A ako hoćete da nas ubijedite u suprotno za početak otkrijte ko je noćas izgrebao auto Nikoli Morači. I vratite mu telefon. Tačka.
Darko Momić
Stavovi izneseni u kolumnama objavljenim na portalu SrpskaCafe.com pripadaju autorima i ne odražavaju stav redakcije.
Besplatnu Android aplikaciju portala SrpskaCafe preuzmite ovdje.