Da je iz godine u godinu sve manji broj studenata u Srpskoj, potvrđuju i podaci Republičkog zavoda za statistiku, prema kojima je broj upisanih u prvi ciklus u akademskoj 2022/2023. manji za 3,1 odsto, odnosno 781 studenta.
Prema njihovim podacima, u ovoj godini na prvi ciklus studija visokog obrazovanja, uključujući i integrisane studije, u zimski semestar upisano je 24.026 studenata, od čega su 14.822, odnosno 61,7 odsto, studentkinje, dok od broja upisanih redovno studira 87,6 odsto.
U Republici Srpskoj na četiri javne visokoškolske ustanove upisana su 16.434 studenta, a kako ističu, javne visokoškolske ustanove u Srpskoj su univerziteti u Banjaluci i Istočnom Sarajevu, Visoka medicinska škola u Prijedoru i Visoka škola za turizam i hotelijerstvo u Trebinju.
U 15 privatnih visokoškolskih ustanova od upisanih studiraju 7.592 studenata ili 31,6 odsto.
Kada je riječ o studentima koji su diplomirali u toku prošle godine, i tu se bilježi pad broja u odnosnu na prethodnu godinu.
– U 2022. godini 3.368 studenata je završilo akademske ili strukovne studije, što je za 6,1 odsto manje u odnosu na 2021. Od ukupnog broja diplomiranih studenata, 60,5 odsto su studentkinje – navode iz Zavoda.
Prema “starom” programu obrazovanja 0,7 odsto studenata je diplomiralo akademske ili strukovne studije, a prema programu prilagođenom Bolonjskoj deklaraciji njih 99,3 odsto. Od ukupnog broja diplomiranih studenta, na visokim školama diplomiralo je 16,3 odsto, a na univerzitetima 83,7 odsto.
Najviše studenata steklo je zvanje iz oblasti obrazovanja poslovanje, administracija i pravo 18,9 odsto, dok je najmanje studenata steklo zvanje u oblasti usluge tri odsto.
Radoslav Gajanin, rektor Univerziteta u Banjaluci, ističe da za manji broj studenata postoji nekoliko razloga.
– Jedan od razloga je negativan prirodni priraštaj koji se bilježi godinama unazad, manji broj djece je u školama, te je samim tim manji broj kandidata koji bi mogli da studiraju na nekom od fakulteta – rekao je Gajanin za “Nezavisne novine”.
Prema njegovim riječima, veliki broj studenata još nije riješio svoje pitanje studija, odnosno svoje studije nisu prebacili na bolonjske.
– Ti studenti nisu regulisali svoj status, oni su trebali da pređu na novi model studiranja, a više od 50 odsto studenata još razmišlja šta će uraditi po pitanju svojih studija – rekao je Gajanin.
Kako je rekao, kvalitet visokog obrazovanja na javnim univerzitetima, kao i na nekim privatnim je na zadovoljavajućem nivou.
– Možemo primijetiti da je na tržištu rada sve manje diplomaca sa javnih univerziteta, a to i mi osjetimo kada tražimo odgovarajuće profesije – rekao je Gajanin.
Za veći broj studentkinja na fakultetima, Gajanin vidi razlog u tome što se muška populacija nakon završetka škole odlučuje na zaposlenje u određnim zanatima.
Nezavisne
Besplatnu Android aplikaciju portala SrpskaCafe preuzmite ovdje.