Foto: Narodno pozorište RS
Kultura

Treće veče Teatar festa: Dug aplauz za “Pokojnika“


Treće takmičarske večeri Teatar festa u Banjaluci odigrana je predstava „Pokojnik“ po tekstu Branislava Nušića u režiji i adaptaciji Egona Savina. Ovaj projekat, koji je izmamio dug aplauz banjalučke publike, jeste koprodukcija Crnogorskog narodnog pozorišta i Centra za kulturu Tivat.

 Moderatorka Aleksandra Glovacki je na početku razgovora ukazala na aktuelnost ovog najmračnijeg i najoporijeg Nušićevog komada, iako je napisan 1937. godine. Razgovoru o predstavi prisustvovali su glumci: Marko Baćović, Bojan Dimitrijević, Lazar Dragojević i Slobodan Marunović. U glumačkoj podjeli su i: Nada Vukčević, Goran Vujović, Aleksandar radulović, Slavko Kalezić, Stevan Vuković, Dejan Ivanić, Stevan Radusinović, Radmila Božović, Jadranka Mamić, Dragan Račić i Slobodan Vujadinović.

Marko Baćović, koji tumači lik beskrupuloznog Spasoja Blagojevića rekao je da je svoj lik pravio veoma slojevti.

– Nušić je dobar čovjek i samokritičan, koji kaže da se uvijek smijemo prvo sebi, pa onda onom pored nas, pa onom iznad nas. Sve te mane koje prepoznajemo kod tih ljudi, sve to i mi posjedujemo. Zapravo, efekat smiješnog dolazi od toga kada te loše misli i radnje koje čine likovi na sceni prepoznamo i kod scene, ali našim moralnim stavom ga zaustavljamo odmah u začetku i onda se smijemo ljudima koji to sprovedu do kraja. Zato je on volio sve svoje likove, od Jevrema Prokića pa do Agatona, koji je već blizu ovoga, ali neke simpatija ima i prema Živki, koja na kraju viče publici: Šta je? Što se smejete? Ja ću se vratiti ponovo.’ Mislim da za Spasoja Blagojevića nije imao nikakve simpatije, on je već bio pri kraju, nije ga cijenila kritika, ali ga je publika obožavala. Prvu dobru kritiku je dobio baš za ‘Pokojnika’ i to kada se igrao u Zagrebu. To je baš jedan šamar u lice cijeloj tadašnjoj zajednici. Eto, vidimo kako je ’37. izgledalo, mračno. Nekad sam se pitao šta je smiješno kod tog čovjeka. To je ta neka upornost kojom ne vjeruje u ono što mu ne ide u prilog, ili da povjeruje u nešto što može da iskoristi. On je apsolutno beskarakterni karakter, on nema nijednu trunčicu nekog moralnog stava, nema kičmu. On se nekako utopi, provlači se, zavisno od situacije. Kad treba da je grub, nabusit, on je takav, kad treba da je ponizan, on je takav i to do krajnosti. Nažalost, bio sam u prilici neke Spasoje, oni, nažalost, postoje. I zato je to bilo izuzetno zahvalno za glumca da to uradi. Mogao je on od početka da bude mekši, ali Egon (Savin) je insistirao da to bude malo tvrđi pa smo mu dodali taj pištolj. Malo liči na današnje šefove OKG – organizovanih kriminalnih grupa, a to što je najmračnije u ovom komadu jeste to što vlast iskorišćava takvog čovjeka, koristeći sve institucije sistema da bi preko njega oteli neku imovinu i onda tu imovinu oplođavali dalje kroz koncesije, prodaju, preprodaju, kao što danas imamo mnogo prilika, ne samo u Crnoj Gori, nego u regionu. Mislim da je to manje-više svuda tako isto. Prosto, Spasoji postoje, vlast ih koristi. Pre gotovo stotinu godina je napisano, a danas je možda čak i gore. Jer, Ljubomir Prokić kod Nušića ima izvjesni stid prema onome kome je oteo naučni rad i na osnovu toga stekao doktorat i napravio cio svoj život. Kod Nušića se on stidi i malo je uplašen, a danas toga nema. To danas ne postoji, da se neko postidi što mu neko kaže ‘ti si ukrao sto miliona’. ‘Pa šta?’ Na kraju smo stavili to što Đurić kaže: ‘Deco moja, znao sam da ćemo pobediti, zato što sam uvek verovao da dobro uvek na kraju pobedi’. To je baš žestoko, sve u glavu. Žestoka satira – rekao je Baoćović.

Sponzorisano
Foto: Narodno pozorište RS

U četvrtak, je pored predstave,  u 18 časova na Sceni „Petar Kočić“ održana i promocija knjige „Repertoar zabave i razonode“ autorke Nataše Glišić. Uz moderatora Aleksandra Matraka na promociji su govorili: odgovorni urednik Igor Simanović,  recenzentkinja Maja Volk, recezent  Luka Kecman i autorka.

Nataša Glišić je naglasila da nadahnuće za ovo istraživanje nije ležalo samo u činjenici da su francuska drama i pozorište za teatrologe svojevrsna strast.

– Presudan je bio susret savremenog istraživača sa repertoarom međuratnih pozorišnih sezona. U potrazi za originalnim nazivom jednog francuskog komada, suočila sam se sa nizom prepreka. Potraga nije bila nimalo laka, budući da naslov te predstave nije odgovarao nazivu nijednog djela tog autora. Pokušaj da preko likova dođem do originala urodio je plodom. Saznanje da je na sceni Narodnog pozorišta Vrbaske banovine, nepunu godinu nakon pariske premijere 1937. godine, scenski uprizorena komedija Andrea Miraboa ‘NJegov sin, ministar’ prijatno me je iznenadilo i navelo na paljenje baklje kojom će osvijetliti sjaj galskog duha na sceni banovinskog pozorišta tog vremena. Publika iz grada na Vrbasu ulazila je u zamračenu salu tek sedam godina starog pozorišta gotovo istovremeno kada i publika evropske prestonice na Seni, tražeći zabavu i razonodu. Miraboova komedija nije ostala usamljena kada je riječ o praćenju evropskih tokova savremenih pozorišnih stvaralaca, ali je bila jedan od presudnih faktora za odluku da se upustim u ovu istraživačku avanturu. Jedna mala i pozorišno nezrela sredina hvatala je korak sa velikim kulturama i savremenim autorima. Bio je to poziv na putovanje u prošlost, tragom francuskog repertoara. Nadam se da će i knjiga koju večeras promovišem biti mali doprinos u rekonstruisanju pozorišnog života i inspiracija novim istraživačima teatra da se prepuste brojnim zatomljenim i neosvijetljenim temama, koje sklupčane u arhivama čekaju snop svjetlosti – istakla je Glišićeva.

Promo

Besplatnu Android aplikaciju portala SrpskaCafe preuzmite ovdje.


Možda vas zanima

Ponedjeljak u Art dvorištu: Koncert Džez duo – Maks Kočetov i Andreja Hristić

SB

Matiji Bećkoviću „Kočićeva nagrada“

SB

Direktori pozorišta u BiH uputili zajedničko pismo

SB

U julu koncerti u Art dvorištu Banskog dvora, posjetite i izložbene postavke

SB

Branko Radičević – pjesnik koga je samo smrt mogla da zaustavi

DB

Preminuo čuveni albanski pisac Ismail Kadare

SB

Predaj komentar

Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne i stavove portala srpskacafe.com. Molimo sve korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja. Zadržavamo pravo da obrišemo komentar bez prethodne najave i objašnjenja.

Ova stranica koristi kolačiće kako bi osigurali bolje korisničko iskustvo. Nastavkom korištenja pretpostavićemo da ste saglasni sa primanjem kolačića. Prihvati Pročitaj više