Ujutru, dok ideš na posao, možda uzmeš kafu za ponijeti iz lokalnog lokala, zagriješ ruke uz toplu čašu, napraviš gutljaj i kreneš ka kancelariji.
Za većinu ljudi, ta šolja djeluje bezopasno – samo praktičan način da uneseš kofein.
Međutim, ako je šolja od plastike ili ima tanak plastični sloj, velika je vjerovatnoća da u piće ispušta hiljade sitnih plastičnih čestica.
Kafa za ponijeti postala je nezaobilazni dio jutarnje rutine mnogih zaposlenih koji nemaju vremena da uživaju u ritualu kod kuće. Čaše za kafu koje se koriste svakodnevno najčešće su od plastike. Novo istraživanje pokazuje da toplota igra ključnu ulogu u oslobađanju mikroplastike, a materijal je važniji nego što se misli.
Mikroplastika su čestice veličine od 1 mikrometra do 5 milimetara – od prašine do susamovog zrna. One nastaju raspadanjem većih plastičnih predmeta ili se oslobađaju direktno iz proizvoda tokom svakodnevne upotrebe. Na kraju završavaju u okolini, hrani i ljudskom tijelu.
Još uvijek nema preciznih podataka koliko tih čestica ostaje u tijelu, jer mjerenja mogu biti kontaminirana, a male čestice je teško tačno utvrditi u tkivima. Posljedice po zdravlje ljudi dugoročno još nisu u potpunosti razjašnjene.
Ipak, analize više studija pokazuju jedan glavni faktor: temperatura. Što je tečnost toplija, veća je vjerovatnoća da plastika oslobađa mikročestice. Kako se temperatura tečnosti u posudi povećava, tako raste i oslobađanje mikroplastike. U pregledanim studijama, broj oslobođenih čestica varirao je od nekoliko stotina do više od 8 miliona po litru, u zavisnosti od materijala i dizajna studije.
Interesantno je da vrijeme koje piće provede u šolji nema konzistentan uticaj. To znači da nije toliko bitno koliko dugo piće stoji u plastičnoj šolji, već prije svega kolika je njegova temperatura kada prvi put dođe u kontakt sa plastikom.
Testirano je 400 šoljica kafe iz Brisbejna – plastičnih šoljica od polietilena i papirnih šoljica sa tankim plastičnim slojem. Ispitivane su na 5 stepeni (ledena kafa) i 60 stepeni (vruća kafa). Obe vrste oslobađale su mikroplastične čestice, ali su uočena dva glavna trenda:
Prvo, materijal je važan. Papirne čaše sa plastičnim slojem oslobađale su manje mikroplastike od potpuno plastičnih čaša na obje temperature.
Toplota značajno utiče na oslobađanje mikroplastike. U potpuno plastičnim šoljama, prelazak sa hladne na vruću tečnost povećava oslobađanje mikroplastike za oko 33 odsto. Ako se dnevno popije 300 mililitara kafe u šolji od polietilena, godišnje se može unijeti oko 363.000 komadića mikroplastike.
Razlog je u teksturi plastike: potpuno plastične šolje imaju grubije zidove sa brojnim “udubljenjima”, što olakšava odvajanje čestica. Toplota ubrzava proces omekšavanjem i širenjem plastike, stvarajući nove nepravilnosti koje se na kraju odvajaju u piće.
Da bi se rizik smanjio, za tople napitke bolje je koristiti šolje od nerđajućeg čelika, keramike ili stakla, jer one ne oslobađaju ovakve čestice. Ako se koristi jednokratna šolja, plastikom obložene papirne šolje oslobađaju manje čestica nego potpuno plastične, iako ni jedna nije potpuno bez mikroplastike, piše Sajans Alert.
Besplatnu Android aplikaciju portala SrpskaCafe preuzmite ovdje.