Američko-izraelski rat protiv Irana doveo je do ozbiljnih poremećaja u izvozu nafte i gasa sa Bliskog istoka i primorao zemlje regiona Persijskog zaliva, od Katara do Iraka, da obustave proizvodnju. Ovu obustavu je tokom vikenda objavio i Kuvajt, piše danas Rojters.
Ovu obustavu je tokom vikenda objavio i Kuvajt, piše Rojters.
Eskalacija na Bliskom istoku: Zašto proizvodnja staje?
Analitičari predviđaju da će i Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati takođe uskoro morati da smanje proizvodnju, pošto im ponestaje prostora za skladištenje nafte.
Kuvajtska naftna korporacija je već počela da smanjuje proizvodnju nafte i 7. marta aktivirala je klauzulu o „višoj sili“ zbog događaja koji su van njene kontrole, a usljed zatvaranja izvoza preko Ormuskog moreuza.
Reakcije regiona: Od Emirata do Iraka
Nacionalna naftna kompanija u Abu Dabiju u Emiratima je juče saopštila da aktivno upravlja nivoima proizvodnje na moru kako bi sačuvala „operativnu fleksibilnost“. U ključnom globalnom čvorištu za skladištenje i punjenje nafte došlo je do požara zbog toga što se zapalio otpad u luci Fudžejra u Emiratima.
Irak je takođe upozorio na dalja smanjenja proizvodnje nafte. Drugi najveći proizvođač OPEK-a smanjio je proizvodnju za skoro 1,5 miliona barela dnevno zbog nedostatka kapaciteta za skladištenje i izvoz.
Zvaničnici su 3. marta rekli Rojtersu da bi ta brojka mogla porasti na 3 miliona barela dnevno u roku od nekoliko dana ako se izvoz ne nastavi.
Ukupna iračka proizvodnja je u januaru iznosila oko 4,1 milion barela dnevno, pokazalo je istraživanje agencije, što je oko 4 odsto svjetske proizvodnje.
Pored toga, u Iračkom Kurdistanu, autonomnoj kurdskoj oblasti na sjeveru Iraka, nekoliko kompanija je zaustavilo proizvodnju na svojim poljima kao mjeru predostrožnosti.
Region je u februaru izvezao 200.000 barela dnevno naftovodom u Tursku.
Katarski gas i Saudijska nafta: Prisilni zastoji
Istovremeno, Katar je 2. marta obustavio rad u svojim postrojenjima za tečni gas LNG, što je pogodilo neke od najvećih svjetskih postrojenja. Kompanija KatarEnergy je takođe obustavila dio nizvodne proizvodnje dan kasnije, a 4. marta je aktivirala klauzulu o višoj sili u vezi sa isporukom LNG-a.
Saudijska Arabija, najveći svjetski izvoznik nafte, obustavila je proizvodnju u svojoj rafineriji Ras Tanura kapaciteta 550.000 barela dnevno i počela je da preusmjerava utovar sirove nafte iz istočnih luka u Janbu na Crvenom moru. Rafinerija je ponovo pogođena 4. marta, ali nije pretrpila oštećenja, saopštilo je saudijsko ministarstvo odbrane.
Izrael je takođe smanjio dio svoje proizvodnje nafte i gasa.
Globalni odgovor: Azija traži alternative
Pored toga, Kina takođe smanjuje obim rada rafinerija i zatvara neke jedinice za preradu sirove nafte, ili ubrzava planirano održavanje zbog poremećenog toka sirove nafte, navodi Rojters.
Indija u međuvremenu traži alternative i zamjenske izvore sirove nafte, tečnog naftnog gasa (TNG) i tečnog prirodnog gasa (LNG) kako bi se pripremila ako kriza potraje duže od 10-15 dana, rekao je vladin zvaničnik.
Indonezija takođe mijenja način nabavke energenata i planira da poveća uvoz sirove nafte iz SAD kako bi nadoknadila smanjenu ponudu sa Bliskog istoka.
Ključna arterija blokirana: Sudbina Ormuskog moreuza
Kada je riječ o pomorskom saobraćaju, on je uglavnom zatvoren kroz Ormuski moreuz nakon što je Iran napao najmanje pet brodova, sa ograničenim brojem tankera u tranzitu, blokirajući ključnu arteriju koja čini oko 20 odsto protoka nafte i tečnog prirodnog gasa.
Britanska organizacija za praćenje bezbjednosti civilne plovidbe, UKMTO, prijavila je nekoliko napada na brodove u regionu od 1. marta, uključujući tanker kod Kuvajta i kontejnerski brod u Ormuskom moreuzu.
Glas Srpske
Besplatnu Android aplikaciju portala SrpskaCafe preuzmite ovdje.