Tamna čokolada nije samo slatkiš. Spojevi iz kakaa mogli bi da imaju određene koristi za zdravlje srca i da pomognu u snižavanju krvnog pritiska, ali stručnjaci upozoravaju da količina i sastav čokolade igraju veliku ulogu.
Može li tamna čokolada da snizi krvni pritisak?
Kratak odgovor je: može, ali u određenoj mjeri i kada se konzumira umjereno.
Kardiolog Elizabet Klodas navodi da tamna čokolada može imati mali, ali značajan uticaj na krvni pritisak, prvenstveno zahvaljujući flavonoidima, prirodnim biljnim jedinjenjima koja se nalaze u kakau.
Flavonoidi su antioksidansi koji podstiču proizvodnju azot-monoksida u krvnim sudovima. To može dovesti do širenja krvnih sudova, boljeg protoka krvi i potencijalnog snižavanja vrijednosti krvnog pritiska.
Studije su pokazale da ishrana bogata flavonoidima može da dovede do umjerenog smanjenja sistolnog i dijastolnog krvnog pritiska.
Jedna manja studija iz 2020. godine pokazala je da je tamna čokolada sa 85 odsto kakaa, u poređenju sa mliječnom čokoladom, ublažila nagle skokove krvnog pritiska kod žena tokom stresnih situacija.
Međutim, ista studija pokazala je i drugačiji rezultat kada su žene bile u mirovanju. Tada je tamna čokolada zapravo povećala sistolni krvni pritisak.
Novija i veća studija utvrdila je povezanost između unosa tamne čokolade i smanjenog rizika od hipertenzije.
Nije svaka tamna čokolada ista
Iako kakao sadrži antioksidanse koji mogu da budu korisni za srce, tamna čokolada može da sadrži i dodat šećer i masti.
Klodas upozorava da čak i kvalitetna tamna čokolada sadrži kalorije, masti i određenu količinu šećera, pa je lako pretjerati.
– Kao što je često slučaj, previše nečeg dobrog može na kraju biti kontraproduktivno. Čak i visokokvalitetna tamna čokolada sadrži kalorije, masti i nešto šećera, tako da je lako pretjerati – objašnjava Klodas.
Osim toga, neke osobe su osjetljive na kofein ili teobromin, prirodna jedinjenja iz kakaa koja mogu da izazovu lupanje srca ili da ometaju san.
Čokolada takođe može da pogorša simptome kod osoba koje imaju gastroezofagealni refluks.
Dijetetičarka Mišel Rautenštajn upozorava i na moguću prisutnost teških metala u pojedinim proizvodima od tamne čokolade.
– Neki proizvodi od tamne čokolade mogu sadržavati teške metale poput olova i kadmija, stoga je važno odabrati renomirane marke koje provode testiranja od strane treće strane. I to je još jedan razlog zašto je umjerenost ključna, jer neki nivoi ovih metala mogu biti neizbježni – kaže Rautenštajn.
Koliko tamne čokolade ima smisla jesti?
Uz saglasnost ljekara, i Klodas i Rautenštajn preporučuju da se bira tamna čokolada koja sadrži najmanje 70 odsto kakaa.
– Što je veći sadržaj kakaa, to je više flavonoida i manje šećera. Ciljajte na malu porciju, otprilike 28 grama dnevno i uključite je u cjelokupnu uravnoteženu ishranu – kaže Klodas.
Potencijalne koristi povezuju se sa redovnim unosom flavonoida tokom vremena, pa je važnija dosljednost nego velika količina čokolade odjednom.
Ishrana ima mnogo veću ulogu
Kontrola krvnog pritiska ne bi trebalo da se zasniva na jednoj namirnici.
– Sve je jasnije da je ishrana jedna od najmoćnijih poluga koje imamo za kontrolu krvnog pritiska – kaže Klodas.
Osim flavonoida, važnu ulogu imaju kalijum, magnezijum i kalcijum.
– Pored flavonoida, tri ključna igrača u kontroli krvnog pritiska su kalij, magnezij i kalcij. Kalij pomaže u suzbijanju efekata natrija i opušta zidove krvnih sudova, dok magnezij i kalcij podržavaju vaskularni tonus i zdravu nervnu signalizaciju – objašnjava Rautenštajn.
Ishrana bogata zasićenim mastima može da učini krvne sudove manje fleksibilnim i sklonijim sužavanju, što može da poveća krvni pritisak.
– Zamjena zasićenih masti nezasićenim mastima može pomoći u održavanju zdravlja krvnih sudova i podržati bolje zdravlje srca – dodaje Rautenštajn.
Zbog toga bi smanjenje unosa prerađene, pakovane i restoranske hrane moglo da bude korisno.
Koliko natrijuma dnevno?
Klodas navodi da bi unos natrijuma trebalo ograničiti.
– Svi bi trebali težiti unosu manje od 2300 miligrama natrija dnevno. Osobe s hipertenzijom idealno bi trebale težiti unosu natrija ispod 1500 mg dnevno – dodaje Klodas.
Važnu ulogu može da ima i zdrav mikrobiom crijeva.
Određene crijevne bakterije proizvode kratkolančane masne kiseline i pojačavaju proizvodnju azot-monoksida, što pomaže u opuštanju krvnih sudova, poboljšanju cirkulacije i snižavanju krvnog pritiska.
Zdrav mikrobiom takođe ima ulogu u smanjenju hronične upale, koja je jedan od faktora povezanih sa visokim krvnim pritiskom i kardiovaskularnim bolestima.
Ishrana bogata vlaknima, fermentisanom hranom i raznovrsnim namirnicama biljnog porijekla pomaže u održavanju korisnih bakterija.
Kretanje, manje alkohola i prestanak pušenja
Kontrola krvnog pritiska ne završava se za stolom. Redovna fizička aktivnost može da pomogne u smanjenju nivoa stresa, dok bolja fizička forma može da utiče na to da se otkucaji srca i krvni pritisak manje povećavaju tokom aktivnosti.
Stručnjaci savjetuju i ograničavanje alkohola i oprez sa kofeinom, dok osobama koje puše preporučuju da prestanu.
Ako hrčete ili ste često umorni tokom dana, Klodas preporučuje testiranje na apneju tokom spavanja, jer liječenje ovog stanja može da pomogne u kontroli visokog krvnog pritiska.
Klix.ba
Besplatnu Android aplikaciju portala SrpskaCafe preuzmite ovdje.